Povratak Turske na Balkan

Na tribini u Vašingtonu ocenjeno je da Turska ulazi na Balkan kroz kapital i ekonomiju, ali da je poslednjih godina ojačao i njen politički uticaj.

Učesnici tribine u organizaciji Instituta za Bliski istok smatraju da Turska, zbog osetljive prošlosti, mora da ima obazriv pristup i da ne sme da nastupa kao moćna sila.

"Svoj uticaj Turska širi kroz novi otomanizam, ali u nekim delovima Balkana ona nema dobru prošlost", rekla je Oja Dursun Okanca, profesor političkih nauka na Elizabetaun koledžu u Pensilvaniji.

Turska je u poslednjih nekoliko godina preuzela inicijativu za popravljanje odnosa sa Srbijom, rekla je Okanca, podsetivši na posetu predsednika te zemlje Abdulaha Gula Beogradu 2009. godine.

Okanca je iznela i podatke "Galupovog" istraživanja po kome 27 odsto mladih u Srbiji vidi Tursku kao prijateljsku naciju i dodala da su "tome doprinele i turske sapunice".

U Turskoj danas postoji rastući stav da joj Evropska unija više nije potrebna i da se javio zamor, istakla je Okanca.

"U sledećih deset godina, osim Hrvatske koja ulazi sledeće godine, i Crne Gore koja dobro stoji, nema naznaka da bi još neka zemlja Zapadnog Balkana mogla da postane članica EU", smatra profesorka političkih nauka.

Doga Eralp iz Svetske banke ocenio je da Turska svoj ulazak na Balkan vidi kroz ulazak kapitala i dodao da politički ne sme previše da se eksponira.

Vašingtonski analitičar Danijel Server podržao je takvo mišljenje, rekavši da je drugačije kada o nečemu zauzme stav Amerika, a drugačije kad to uradi Turska.

"Turska ima iste stavove kao SAD, ali je razlika što Ameriku, na primer, ne interesuje, ako se zbog tog stava buni Republika Srpska, dok Turska mora da razmišlja i o tom stavu", objasnio je Server.

Govoreći o mogućim žarištima krize u BiH, Server je pomenuo Brčko, rekavši da bi međunarodne vojne snage trebalo da budu prisutne, jer, ako bi došlo do nekog sukoba, taj grad bi bio prvi na udaru.