Iran, nemoguća misija

Izraelu će biti potrebno najmanje 100 aviona koji će morati da prelete preko 1.600 kilometara, ako odluči da napadne Iran, prenose izraelski mediji pisanje Njujork tajmsa, koji se poziva na američke odbrambene zvaničnike bliske Pentagonu.

List precizira da američki vojni i odbrambeni zvaničnici veruju da bi izraelski napad na iranska nuklearna postrojenja bio izuzetno složena operacija koja bi se veoma razlikovala od izraelskog "hirurškog" udara na irački nuklearni reaktor "Osirak" 1981. godine i udar za koji se veruje da je Izrael izveo u Siriji 2007. godine.

"Svi pametnjakovići koji kažu 'Hajde da bombardujemo Iran' trebalo bi da znaju da to uopšte ne bi bilo tako lako", izjavio je Dejvid Deptjula, nekadašnji obaveštajac Američkog ratnog vazduhoplovstva, koji je planirao vazdušne kampanje 1991. u Zalivu i 2001. u Avganistanu.

Majkl V. Hajden, koji je bio direktor CIA od 2006. do 2009. godine, ocenio je u januaru da Izrael nema kapacitet za vazdušne udare koji mogu ozbiljno da vrate unazad iranski nuklearni program, delom zbog daljine i nivoa zadatka.

Poznavoci prilika veruju da bi Izrael naišao na ozbiljne prepreke u nastojanju da stigne do četiri najveća nuklearna postrojenja u Islamskoj Republici Iran.

Oni navode da postoje tri moguća puta do tih postrojenja, jedan na severu iznad Turske, drugi iznad Saudijske Arabije na jugu i centralni preko Jordana i Iraka. Američki odbrambeni zvaničnici veruju da je put preko Iraka najbolji, jer tamo nema efektivne vazdušne odbrane i SAD više ne brani irački vazdušni prostor.

U slučaju da Jordan dozvoli Izraelu prelet preko svoje teritorije, sledeća prepreka je što domet izraelskih borbenih aviona manji od oko 3.000 kilometara dugog povratnog puta.

Zbog toga će Izrael morati da ih puni gorivom u vazduhu, za šta su mu potrebni avioni za punjenje, zvani tankeri i avioni za zaštitu tih tankera, čime se značajno povećava broj letelica potrebnih za operaciju.

Kako probiti planinu?

Još jedna prepreka koju američki zvaničnici navode je proboj iranskog postrojenja "Natanc" za koji se veruje da je pod zemljom zabetoniran i postrojenje "Fardo" koje je unutar planine.

Izrael ima američke razarače bunkera "GBU-28" koji mogu da oštete takve mete, ali nije poznato koliko daleko oni mogu da lete, navodi se u izveštaju Njujork tajmsa.

Početkom februara, nekadašnji demokratski senator iz Virdžinije Čarls Rob i penzionisani general američke avijacije Čarls Vold predložili su Obaminom kabinetu da se Izraelu proda 200 naprednijih razarača bunkera "GBU-31", kao i tri aviona za snabdevanje gorivom.

Njih dvojica su saopštili da ne lobiraju za napad Izraela, već da samo žele da se poboljša odbrambeni kapacitet Izraela u slučaju da ih neko napadne.

Vojni analitičari smatraju da bi SAD, u slučaju da se umeša u eventualni sukob ili odluči da aktivno učestvuje u ratu, ima dovoljno bombi, raketa, aviona i letelica koje služe za punjenje aviona gorivom u letu.

"Izrael je sjajan u izvođenju selektovanih udara tu i tamo, ipak, samo jedna sila na svetu je u stanju izvede takvu operaciju", zaključio je Deptjula.