Zanatlije za spas socijalizma

Kuba će sledeće godine dozvoliti privatnom sektoru da učestvuje u više maloprodajnih delatnosti, čime će Kubancima biti omogućeno da otvaraju radnje za popravke kućnih aparata i satova, kao i bravarske i stolarske radnje, javili su kubanski mediji.

To su najnovije mere predsednika Raula Kastra, koji pokušava ponovo da pokrene kubansku privredu, koja funkcioniše po sovjetskom modelu, kroz smanjenje uloge države i ohrabrivanje privatnih inicijativa, preneo je Rojters. Nove reforme stupiće na snagu 1. januara.

Kubanska vlada je ove godine prepustila oko 1.500 državnih berbernica i salona lepote zaposlenima. Radnici bivših državnih preduzeća sada plaćaju mesečnu taksu na radnje, nabavljaju robu, plaćaju poreze i zaračunavaju maržu koja ima prolaz na tržištu.

Malo nakon revolucije iz 1959. godine, sve poslovanje na Kubi preuzela je država. Međutim, otkako je bivši lider Fidel Kastro predao vlast svom bratu Raulu 2008. godine, državna kontrola postala je predmet otvorenih kritika.

Kuba je ove godine napredovala po pitanju liberalizacije regulativa za kontrolu privatne ekonomske aktivnosti. Od tada, desetine hiljada Kubanaca dobili su dozvole "da rade za sebe", što je eufemizam koji vlada koristi da opiše upravljanje malim preduzećima.

Kreditna groznica na Kubi

Raul Kastro, suočen sa stagnacijom proizvodnje i nagomilavanjem duga, poručio je da ekonomija mora biti reformisana da bi preživeo socijalistički sistem koji su on i njegov brat Fidel ustoličili.

Posle omogućavanja Kubancima da kupuju automobile, a mesec dana kasnije i nekretnine, sada će stanovnici tog ostrva moći da podižu i kredite. Stanovnici Kube će konačno moći da troše novac koji nemaju, a banke će farmerima i preduzetnicima odobravati kredite za razvoj.

Jedan od onih koji pozdravljaju nove mere jeste i kubanski preduzetnik Ivan Ečavaria koji kaže da se sada preduzetnicima otvaraju nove mogućnosti.

Na Kubi trenutno ima oko 350.000 sitnih preduzetnika, duplo više nego pre samo dve godine. Njima i privatnim farmerima sada je prvi put dozvoljeno da otvore komercijalne račune u bankama.

Karipska država planira da do 2016. godine 35 do 40 odsto radne snage bude zaposleno u "nedržavnom" sektoru, u odnosu na 15 odsto krajem 2010. godine.

Kubanski ministar ekonomije Adel Iskjerdo Rodriges rekao je na prošlonedeljnom završnom zasedanju Narodne skupštine da će broj državnih poslova sledeće godine biti smanjen za 170.000, dok će novih 240.000 radnih mesta verovatno biti otvoreno u "nedržavnom" sektoru.

Mere imaju za cilj da uvedu tržišne sile u poljoprivredni i maloprodajni sektor, smanje subvencije i podignu restrikcije koje su ranije zabranjivale prodaju i kupovinu nekretnina i automobila.