Više od popisa

Popis u Crnoj Gori već nedeljama nije statističko, već glavno političko pitanje. U vezu sa popisom dovodi se i oduzimanje državljanstva i privremena zabrana izvoza pšenice.

Po bilbordima u crnogorskim gradovima nalaze se kralj Nikola, Njegoš, Stefan Mitrov Ljubiša, Vuk Stefanović Karadžić, Novak Đoković...

Organizuju se koncerti i književne večeri, a specijalne emisije na radiju i televiziji posvećene su popisu. Kao u proleće 2006. godine u vreme referenduma, ili bar kao kada se održavaju parlamentarni izbori.

"Kada je 1991. godine vlada Mila Đukanovića vodila projugoslovensku ili prosrpsku politiku, bilo je devet odsto Srba. Kada je 2003. godine vodila produkljansku politiku, bilo je 32 odsto Srba. I ako zaista želi da nas bude manje nego što nas ima u Crnoj Gori, najbolje je da vode prosrpsku politiku", kaže Srđan Milić iz opozicione Socijalističke narodne partije.

Zarija Franović iz Demokratske partije socijalista ističe da neki još uvek ne mogu da se pomire sa činjenicom da je Crna Gora postala samostalna država. On smatra da se i zbog toga neki iz inata upisuju kao Srbi.

Građani će na sva pitanja morati da se izjasne, ali će na ona o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku moći da odgovore i sa - "ne želim da se izjasnim".

"Italijani nisu zamerili Bađu što je prešao u budizam, ali jesu kad nije dao onaj penal u finalu", kaže Franović.

Srđan Milić kaže da je do politizacije popisa došlo zato što neko smatra da je ovo poslednji put da se u Crnoj Gori postavlja pitanje nacionalne pripadnosti. "Već kada budemo radili popis 2021. godine po evropskim standardima, ta pitanja neće biti dominantna", kaže Milić.

Prema popisu iz 2003. godine najviše je bilo Crnogoraca i Srba, 43 odnosno 32 odsto, a najviše građana tada se izjasnilo da govori srpski jezik, njih 63 odsto.

Direktor Eurostata Piter Everes rekao je da je crnogorski državni zavod za statistiku, Monstat, kredibilna ustanova i da je sposobna da popisom dođe do "visokokvalitetnih i pouzdanih" podataka. Everes je rekao da će Eurostat nadgledati popis, kao i samu obradu podataka.

U Monstatu kažu da svi građani imaju svoj stav i da popisivač nije u mogućnosti da u toku dvadesetak minuta, koliko popis traje, utiče na njega.

U Hrvatskoj i pitanja o seksualnom opredeljenju

Osim u Crnoj Gori, popis se održava i u Hrvatskoj. U toj zemlji Srpsko narodno vijeće uspelo je da se izbori za poštovanje pravila proporcionalne zastupljenosti Srba u ukupnom stanovništvu za izbor popisivača, što će ohrabrujuće uticati na mnoge ispitanike.

Popis u Hrvatskoj je ove godine po mnogo čemu specifičan. Građani će, između ostalog, morati da se izjasne o tome da li žive u istopolnoj zajednici, da li koriste računar i klima uređaj, čak i da li imaju vodokotlić u toaletu.

Popis stanovništva u Makedoniji, koji je trebalo da bude održan od 1. do 15. aprila, odložen je za jesen. U toku priprema popisa pojavili su se problemi zbog podeljenosti u Državnoj popisnoj komisiji u odnosu na procentualnu zastupljenost onih koji će raditi na terenu.

Predstavnici albanske i turske zajednice napustili su rad Komisije, jer nije bio prihvaćen njihov predlog.

Ipak, glavni razlog za odlaganje popisa je održavanje prevremenih parlamentarnih izbora, čiji datum još nije zvanično određen, ali je premijer Nikola Gruevski najavio da će najverovatnije biti održani 5. juna.

BiH će biti jedna od zemalja koja neće, po svemu sudeći, ove godine imati popis stanovništva, iako je to jedan od uslova za njen evropski put, kao i za tranziciju Kancelarije visokog predstavnika u BiH, jer nema ni zakonske pretpostavke za popis, a nije uspostavljena ni nova vlast na državnom nivou posle opštih izbora, održanih pre skoro pola godine.

Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u BiH donet je prošle godine u Predstavničkom veću Parlamentarne skupštine BiH, ali je zaustavljen u Domu naroda zbog sporne odredbe koja se tiče roka njegove primene.