Novo grčko "ne" Makedoniji

Zamenik ministra spoljnih poslova Dimitris Drucas odbio je, na sastanka u Londonu, zahtev šefa diplomatije Makedonije Antonija Milošoskog o podizanju diplomatskih odnosa na nivo ambasada.

"Radimo na unapređenju naših odnosa, ali na za sada mogućem nivou. Ne vidim razlog za prelazak na sledeći", rekao je Drucas.

Dok makedonsko ministarstvo spoljnih poslova odbija da komentariše izjavu Drucasa,
mediji konstatuju da grčka pozicija svakako nije iznenađenje.

Zapravo sudbina predloga Milošoskog ne može da se razlikuje od poziva predsednika Ivanova grčkom kolegi Papuljasu da poseti Makedoniju, prenosi Internet portal makedonske televizije "A1".

Grčki premijer i ministar spoljnih poslova Jorgos Papandreu očigledno pokušava da ne prepusti ni milimetar slobodnog prostora koji bi makedonska strana mogla da iskoristi u cilju poboljšanja svoje pozicije u sporu oko imena.

Uz podršku NATO i EU, grčkom premijeru nije potrebna promena politike prethodnika Karamanlisa, koji je odbio bilo kakav kontakt sa Skopljem.

Papandreu sad, uz insistiranje na rešenju spora oko imena prema geografskom principu, otvoreno kritikuju Skoplje zbog kreiranja negativne slike o Grčkoj u javnosti, odnosno zbog predstavljanja južnog suseda kao neprijatelja.

Skoro dve decenije pregovora

Spor, bespotrebno, opterećuje odnose dve države još od osamostaljenja Makedonije 1991. godine, a Grčka je severnom susedu čak, tokom 19 meseci 1993 i 1994. godine uvela oštru ekonomsku blokadu, koja je ukinuta tek nakon ozbiljnog pritiska međunarodne zajednice.

Suštinu problema predstavlja grčki stav da se ime Makedonija može koristiti samo za severnu pokrajinu te države, insistirajući na istorijskom nasleđu koje vodi poreklo još od vremena Aleksandra Makedonskog.

Pozivanje na nasleđe slavnog antičkog državnika i vojskovođe nije strano ni vlastima u Skoplju, koji su njegovim imenom krstili aerodrom u prestonici i autoput, dok je imenom njegovog oca Filipa kršten stadion u Skoplju.

Od 1993. godine, privremenim sporazumom, koji je takođe postignut pod patronatom svetske organizacije, Makedonija u međunarodnim organizacijama koristi rogobatno ime "Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija", dok se u bilateralnim odnosima sa većinom država upotrebljava ustavni naziv te država "Republika Makedonija."

Makedonija je u članstvo UN primljena 8. aprila 1992. godine pod privremenom odrednicom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.

Pregovori o rešenju spora između Skoplja i Atine u vezi sa nazivom Makedonija vode se od 1992. godine.

UN su radi rešavanja problema imenovale Metju Nimica za specijalnog posrednika, koji je do sada održao više sastanaka sa predstavnicima dveju strana i izneo je nekoliko predloga.

Poslednji predlog koji je Nimic ponudio, bio je naziv "Severna Makedonija", a ranije su kao najčešća imena pominjana "Republika Gornja Makedonija", "Nova Republika Makedonija" i "Republika Makedonija Skoplje".

Makedoniju je pod ustavnim imenom priznalo više od 110 zemalja sveta.