Sloveniji ne treba pomoć EU

Slovenija ipak neće krenuti putem prezaduženih članica evrozone. Test opterećenja osam slovenačkih banaka pokazuje da će im za dokapitalizaciju biti potrebno gotovo pet milijardi evra, ali će ta sredstva Slovenija sama obezbediti - neće joj biti potrebna finasijska pomoć Evropske unije.

Iz Ljubljane najavljuju i privatizaciju banaka, kao jednu od mera za uređenje finansijskog sektora.

Sudeći po izjavama guvernera Centralne banke Slovenije i zvaničnika u Briselu, Slovenija je položila takozvani stres test bankarskog sektora. Za dokapitalizaciju tri najveće banke - NLB, Nove komercijalne banke Maribor i Abanke, vlada će izdvojiti tri milijarde evra.

Guverner Banke Slovenije Boštjan Jazbec kaže da je važno naglasiti da se u tim bankama neće dogoditi ništa što bi moglo da naškodi javnosti ili ekonomiji zemlje.

"Depoziti su bezbedni. Banke posluju normalno i sada predlažemo nadzor njihove dodatne dokapitalizacije", kaže Jazbec.

Lavovski deo slovenačkog duga nastao je zahvaljujući gubicima tri najveće državne banke, koji se procenjuju na oko 400 miliona evra.

Kontrolni paket akcija u Novoj ljubljanskoj banci ostaje u rukama države, dok će Nova komercijalna banka Maribor biti privatizovana. U dokapitalizaciji ostalih banaka učestvovaće njihovi vlasnici.

Portparolka Olija Rena Šantal Hjuz kaže da je danas jasno da Slovenija može da nastavi sa oporavkom svog finansijskog sektora bez novčane podrške Evropske unije.

"To je dobra vest koja pokazuje da su odlučne akcije vlade od ključne važnosti, ali i da je u toku solidan ekonomski oporavak evrozone", kaže Hjuz.

Građani i opozicija s podozrenjem gledaju na mere vlade i centralne banke.

Predsednik Slovenačke demokratske stranke Janez Janša kaže da je vlada odlučila da krpi bankarski sistem, umesto da ga preuredi.

Preuređenje bankarskog sektora jedan je od prioriteta Evropske unije, pa su se tako pregovarači Evropskog parlamenta i 28 država članica dogovorili da troškove sanacije banaka u krizi snose prvenstveno njihovi deoničari i poverioci, a ne poreski obveznici. To je i ključni korak ka realizaciji bankarske unije, kažu u Briselu.