Читај ми!

Makalister: Srbija ispred drugih na putu ka EU

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Makalister navodi da je Srbija znatno ispred drugih u regionu po evrointegracijama, dodajući da mora da nastavi reforme. Ocenjuje da je vreme da se otvore prva poglavlja i dodaje da je očigledno da će prvo poglavlje biti 35.

Na pitanje da li bi Evropska unija mogla da primi sve zemlje Zapadnog Balkana istovremeno, Dejvid Makalister je odgovorio da svih šest država regiona ima evropsku perspektivu, ali da ih ne bi trebalo posmatrati kao konvoj, već pojedinačno, javlja Tanjug.

"Ne bi bilo ni u interesu Srbije da se svih šest zemalja regiona istovremeno pridruži EU, jer vi ste znatno ispred drugih zemalja", rekao je Makalister tokom drugog dana posete Beogradu.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je potrebno još preduzeti mere u oblasti privrede, vladavine prava i slobode izražavanja, ali i normalizovati odnose sa Prištinom.

Makalister je ohrabrio srpsku vladu da ostane na putu privatizacije kompanija u državnom vlasništvu.

Privatni sektor, kako kaže, još nije dovoljno razvijen, a ekonomske i političke reforme koje je Srbija već usvojila zaslužuju najveće priznanje, ali je bitno da se reforme nastave.

"Najbolje reforme ništa ne vrede ako se ne primenjuju. Srbija ne sme ništa da odlaže za sutra", poručuje Makalister.

Prema njegovim rečima, državni sektor u Srbiji i dalje je prevelik, i još mnogo državnih preduzeća treba da bude privatizovano, kako bi postala efikasnija i konkurentnija.

Izvestilac EU izražava žaljenje što su organizovani kriminal i korupcija na Zapadnom Balkanu i dalje veoma rasprostranjeni.

Istovremeno, Makalister je odao priznanje Srbiji na preduzetim koracima u borbi protiv kriminala i korupcije, ukazujući da ne postoji nijedna funkcionalna država bez nezavisnog pravosuđa.

Takođe, konstatuje da posmatrači izražavaju zabrinutost zbog pogoršanja uslova koji omogućavaju punu slobodu izražavanja.

S tim u vezi, Makalister podseća da je Srbija u Indeksu slobode štampe pala sa 55. na 67. mesto, te dodao da se moderne demokratije zasnivaju na pravosuđu, zakonodavstvu i izvršnoj vlasti i da ne treba da čudi što se mediji u Nemačkoj nazivaju četvrtom silom.

"Sloboda medija je sastavni element demokratije koji ne može da se postigne samo usvajanjem zakona, već stvaranjem pogodnog okruženja", ukazuje Makalister. 

Poglavlje 35 otvoriti što pre 

Dejvid Makalister veruje da je došlo vreme da se otvore prva poglavlja, što bi trebalo da se desi u ovoj godini, a to bi mogla biti 35, 23, 24 i 32.

Prema njegovim rečima, odluku o otvaranju poglavlja donosi 28 zemalja članica EU, a Evropska komisija daje samo preporuku.

Makalister je, u razgovoru sa medijima, objasnio da poglavlja 23 i 24 moraju, kako je predviđeno, biti otvorena u ranom stadijumu, kao i da će biti zatvorena na kraju.

U slučaju Srbije, prema njegovim rečima, zbog kompleksnih odnosa sa Prištinom, poglavlje 35 ima važnu ulogu.

"Pitanje Kosova je vitalno važno za EU. Postoji rezolucija Bundestaga koja zahteva da poglavlje 35 mora da se otvori u ranoj fazi, a to su tražile i neke druge vlade EU, ne samo Berlin", rekao je Makalister.

Izvestilac EP napominje da otvaranje poglavlja 35 zavisi od toga da li je moguće napraviti finalni, dodatni napredak u pronalaženju rešenja za Zajednicu srpskih opština.

"Pronalaženje tog rešenja nije samo na Srbiji, već i na Kosovu. Kancelarka Angela Merkel rekla je da je vreme za kompromis i tu poruku uputila kako Beogradu tako i Prištini", naglašava Makalister.

Makalister navodi da je svestan da je pitanje zvaničnog priznanja Kosova kontroverzno pitanje u Srbiji.

Dodaje da su u prošloj rundi dijaloga strane bile veoma blizu dogovora i da je sada na šefici evropske diplomatije Federiki Mogerini da pozove dve delegacije na nastavak dijaloga.

Istovremeno, izvestilac EP podvlači da je pristupanje EU kao građenje kuće – počinje od glavne odluke, zahteva mnogo planiranja u procesu i počinje od gradnje temelja, koji je težak proces, ali da, kada se upustite u taj proces, shvatate da donosi rezultate.

"Moguće je istovremeno biti Srbin i Evropljanin"

Izvestilac EP za Srbiju ocenjuje da je nacionalizam evropskom kontinentu doneo samo nevolje i izrazio uverenje da je odgovor tome ujedinjena Evropa, te da je moguće istovremeno biti Evropljanin i Srbin, Nemac ili Britanac.

"Verujem u princip identiteta koji se preklapaju", istakao je Makalister u razgovoru sa novinarima u beogradskom Medija centru.

Na pitanje novinara o ostanku Britanije u EU, Makalister je ocenio da će referendum o tome biti u toj zemlji održan već krajem 2016. godine.

Makalister upozorava da će glavni zadatak EU biti kako prevazići podele između dve grupe država članica – one koja želi dublju integraciju koja će biti neophodna da bi i evrozona bila dublja, i grupe koja to ne želi, a u kojoj su, na primer, Britanija i Danska.

Makalister je primetio da su Britanci uvek bili i biće drugačiji, jer EU vide kao ekonomski projekat, dok je za Nemce i druge, kako je objasnio, EU i politički projekat. 

Regionalna saradnja – suština evrointegracija

Izvestilac EP ističe značaj dobrosusedskih odnosa u regionu i dodaje da nije samo na Srbiji da radi na njihovom unapređenju.

"Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi čine suštinski deo procesa ka EU. To je jedini način da se postigne mir, stabilnost i prosperitet u ovom delu Evrope", objašnjava Makalister.

Izvestioca EP šestorka na Zapadnom Balkanu podseća na Zajednicu uglja i čelika, koja je 1952. osnovala EU. Ciljevi i ideali su bili identični – unaprediti ekonomski razvoj i doneti mir i pomirenje", uočava Makalister.

U tom kontekstu, izvestilac EP ističe ulogu Srbije i konstruktivan pristup Vlade premijera Aleksandra Vučića, podsećajući na njegove istorijske posete Tirani i komemoraciji u Srebrenici.

Prema njegovim rečima, te posete su bile istorijske prekretnice.

Izvestilac EP pozdravlja činjenicu da su premijer i ostali naglasili da je ruka Srbije ostala ispružena bosanskom narodu, čime je opredeljenje za pomirenje dokazano.

Osudio je napad na Vučića u Potočarima, istakavši da je to napad na duh sećanja i pomirenja. 

Број коментара 13

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 25. мај 2024.
22° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије