Priča iz izbegličke kolone

Priča porodice Stjelja, koja je granatirana u izbegličkoj koloni, naći će se pred Međunarodnim sudom pravde. 

U toj koloni, Aleksandra Stjelja izgubila je oca i dedu, dok su majka, brat i ona pogođeni gelerom. Majka je umrla iste godine, na porođaju. Iako je imala tri godine, Aleksandrino sećanje na avione nad kolonom bilo je presudno da se 2002. pronađu posmrtni ostaci njenog oca.

"Sećam se da sam pala u nesvest, a probudila se u bolnici kada su mi zašivali ruku. Onda je baba ušla, vrištala je i rekla - samo mu se još ruka mrda. Znala sam da je reč o mom tati, znala sam da je išao iza nas, i on je izgoreo a ona ga je uhvatila za ruku", seća se Aleksandra.

Posle 19 godina ljudi iz kolone su razočarani i ne očekuju mnogo od sudova. Žive novi život ne odričući se sećanja.

"Ujka i ujna su nam stvarno sve pružili, ovo mi je najteži deo, osećamo se kao sva ostala deca i stvarno normalno živimo zahvaljujući njima. Niko drugi nam nije pružio ništa, osim njih", priča Aleksandra.

Da je u pitanju genocid, oni koji su bili u koloni nemaju dilemu. "Oluja" je usledila posle niza akcija hrvatske vojske koje su, kažu u Centru "Veritas", imale za cilj etničko čišćenje, o čemu će svedočiti u Hagu.

Direktor "Veritasa" Savo Štrbac kaže da ništa nije ostajalo iza hrvatske vojske.

"'Oluja' je izvršena na frustrirajući način, akcija je izvedena po sistemu 'spržene zemlje', što znači - kud hrvatska vojska prođe, ne ostaje ništa, ni ljudi, ni životinja, ni kuća, ni bilo čega što je upućivalo na Srbe", rekao je Štrbac.

U avgustu 1995, prema podacima "Veritasa", iz Hrvatske je proterano oko 220 hiljada ljudi. Tokom i posle akcije "Oluja", ubijena su ili su nestala 1.852 Srbina.