Srbija i Hrvatska, saradnja uprkos tužbama

Potpredsednici vlada Srbije i Hrvatske Aleksandar Vučić i Vesna Pusić poručili su da dve zemlje neće povući međusobne tužbe za genocid, ali su saglasne da to pitanje ne sme da opterećuje sadašnjost i budućnost. Pusićeva je doputovala u Beograd samo sedam dana uoči početka procesa pred Međunarodnim sudom u Hagu.

Teme razgovora bila su, kako je rekao Vučić, sva važna pitanja. Pored međusobnih tužbi za genocid, bilo je reči i o ekonomskoj saradnji, problemu nestalih osoba na kojem insistira hrvatska strana, stambenom zbrinjavanju izbeglica na kojem insistira srpska strana, pitanju ćirilice i latinice.

Pusićeva i Vučić rekli su na konferenciji za novinare da sudovi treba da se bave pitanjima iz prošlosti, a da zvaničnici dveju država treba da se bave pitanjima koja su važna za sadašnjost i budućnost.

Odnosi dve zemlje treba da se postave u realne i pragmatične okvire, rekli su Vučić i Pusićeva.

Četvoronedeljno iznošenje dokaza pred Međunarodnim sudom u Hagu neće biti prijatno, ali je na predstavnicima vlasti u Beogradu i Zagrebu da ne dozvole da se ta atmosfera prelije na aktuelne odnose dveju država, poručila je Pusićeva. 

Hrvatska ministarka je ponovila poznati stav Zagreba da, uprkos naporima, nisu ispunjeni uslovi za povlačenje tužbe za genocid, pre svega oni koji se odnose na rešavanje problema nestalih.

Srbija, s druge strane, smatra da je učinila sve što je bilo u njenoj moći.

"Ne bežimo od toga da potražimo one koji su činili zločine, ali više podataka i tragova nismo imali. Zbog mladih ljudi smatrali smo da je pogrešno ulaziti u taj postupak, a sada će svako dokazivati svoje u sudnici. Mi svakako nećemo ćutati i čuvati argumente, ali to ne treba da podiže strasti u odnosima", rekao je Vučić.

Čak ni konačna presuda neće staviti tačku na priču o uzrocima rata i odgovornosti za ratna događanja, saglasili su se Pusićeva i Vučić, ali napominju da će to biti tema za istoričare, a ne za političare.

"Ne mislim da je lako staviti tačku, velika većina građana i rukovodstvo u Hrvatskoj smatraju da je Srbija devedesetih izvršila agresiju, a u Srbiji smatraju da je Hrvatska izvršila najteže etničko čišćenje u Krajini i to neće promeniti nikakav sudski proces. Ali, može da se promeni život ljudi", rekao je Vučić.

Upitana da li će Hrvatska ometati Srbiju na evropskom putu zbog nerešenih pitanja, Pusićeva je odgovorila da neće.

"Hrvatska će imati pristup koji smo već najavili. Postoje dva dela puta ka EU - proces i članstvo, oba su važna, članstvo nema smisla bez reformi", rekla je Pusićeva i precizirala da će Hrvatska prema svemu što se tiče ispunjavanja kriterijuma iz EU imati isti stav kao i druge članice, a da će sve ostalo što nije deo toga biti bilateralno rešavano.

"Interes je da Srbija udovolji tim kriterijumima. Kriterijumi su visoki, ali kratak odgovor na pitanje je 'ne'", dodala je hrvatska ministarka.

Na poklon 39.000 fotografija 

Vučić je Pusićevoj, kao što je i obećao prilikom posete Zagrebu, uručio gotovo 39.000 fotografija teritorije Hrvatske koje je JNA snimila iz vazduha još šezdesetih godina prošlog veka.

Pusićeva je zahvalila na poklonu i rekla da će Hrvatskoj to olakšati rešavanje 800.000 zahteva za legalizaciju.

Vučić je rekao da je na sebe preuzeo realizaciju štampanja udžbenika na hrvatskom jeziku, koje još nije završeno, iako je bilo dogovoreno, tako da će deca koja žele da uče iz tih udžbenika uskoro to i moći.

Nada se da će Hrvatska učiniti sve da zaštiti prava srpske manjine, kao što to čini Srbija kada je reč o hrvatskoj manjini.

"U Srbiji je nemoguće da bilo ko ruši, cepa table na latiničnom pismu, nadam se da će se (u Hrvatskoj) poštovati ćirilično pismo", istakao je Vučić.

Potpredsednici vlada Hrvatske i Srbije najavili su i da će zajednički predložiti EU da pomogne unapređenje železničkog saobraćaja, čime bi se putovanje između Zagreba i Beograda skratilo sa sedam na tri sata.

O situaciji u Bosni i Hercegovini

Srbija će u Bosni i Hercegovini imati ulogu kako to nalaže i omogućava Dejtonski sporazum, rekao je Aleksandar Vučić dodajući: "Nećete od mene čuti nijednu reč protiv Bosne i Hercegovine."

"Želimo da ljudi žive dobro, ali oko toga treba da se saglase predstavnici sva tri konstitutivna naroda", rekao je Vučić.

Vučić je dodao da je bio iznenađen koliko su predstavnici EU imali ideja i predloga za rešavanje situacije u BiH, ali i da je on imao mnogo realističniji stav, dok je Pusićeva rekla da Hrvatska smatra da je neobično važno da EU zadrži i interes i prisustvo u regionu, pa i u BiH.

"To što se zove umor od proširenja ne sme biti vodeći princip za napredak ovog regiona. To je mišljenje koje branim", rekla je Pusićeva i dodala da Hrvatska ima svoj predlog za BiH koji razmatra sa evropskim partnerima.

Na pitanje da li se u hrvatskom Saboru zagovara treći - hrvatski entitet u BiH, Pusićeva je odlučno odbacila tu tezu rekavši da tako nešto uopšte nije na dnevnom redu, ali da jeste model stabilizacije BiH.

Šefica hrvatske diplomatije sastala se i sa srpskim kolegom Ivanom Mrkićem.