Kosovski Nju dil

Razvoj telekomunikacija, izgradnja puteva, termoelektrane i nalazišta ruda "vratili" su na Kosovo čitavu plejadu bivših međunarodnih zvaničnika, koji su svoj uticaj na vlasti u Prištini stavili na raspolaganje velikim kompanijama.

Poslednja u nizu zvučnih imena u procesu rešavanja kosovske krize koja je pokazala poslovne aspiracije jeste bivša državna sekretarka SAD Madlen Olbrajt, čija kompanija učestvuje na tenderu za prodaju kosovske pošte koja ima 1,2 miliona korisnika mobilne i skoro 100.000 korisnika fiksne telefonije.

Ipak, sa kosovskim telekomunikacijama prvi je uspostavio vezu Bernar Kušner, još u vreme kada je bio šef UNMIK-a, pošto je ignorišući ponudu nemačkog "Simensa", prihvatio projekat "Alkatela" i "Monako Telekoma" i u narednih sedam godina "podario" Kosovu najlošiji sistem mobilne telefonije u Evropi.

Kosovska mobilna mreža imala je pozivni broj Monaka, a UNMIK je, štiteći taj ugovor, 2002. godine pisano zamolio Međunarodnu uniju za telekomunikacije da se pozivni broj ne menja.

General Vesli Klark je, takođe, dobio priliku da unovči svoju popularnost na Kosovu, pa je, u ime firme "Endiviti", zatražio dozvolu za istraživanje ležišta uglja, od kojeg bi se proizvodila veštačka nafta.

Klarkov najveći protivnik i čovek koji je delimično kumovao krahu njegove vojničke karijere, britanski general ser Majkl Džekson, prvi komandant Kfora, takođe se vratio na Kosovo, ovog puta u ulozi predstavnika "Kor menadžment grupacije", koja ulaže u nekretnine, tehnologiju i telekomunikacije.

Klark i Džekson sukobili su se u junu 1999. godine, kada je Amerikanac naredio Britancu da, po cenu oružanog sukoba, od Rusa oduzme aerodrom u Prištini. Džekson je to naređenje odbio ne želeći, kako je rekao, da izazove Treći svetski rat.

Ni nekadašnji šef Posmatračke misije OEBS-a, Vilijem Voker, nije odustao od Kosova, pa se u nekoliko navrata pojavljivao u pregovorima o izgradnji nove termoelektrane u Obiliću, kao predstavnik američke kompanije AES. Osim poslovnih, Voker je razvio i političke veze, kao savetnik pokreta za samoopredeljenje "Vetevendosje" Aljbina Kurtija.

Bivši zamenik šefa UNMIK-a Džok Kovi, jedna od osoba koja se u poslednje vreme često spominje kao ključni čovek u zaustavljanju istraga protiv lidera Oslobodilačke vojske Kosova zbog zločina tokom 1999. i 2000. godine, jedan je od šefova kompanije "Behtel", koja gradi auto-puteve na Kosovu i u Albaniji.

U gradnju puteva, navodno, uključen je i bivši američki ambasador na Kosovu Kristofer Del.

Još jedan bivši zamenik šefa UNMIK-a, Stiven Šuk, tiho je uklonjen sa tog mesta kada su Ujedinjene nacije pokrenule istragu o njegovom uticaju na mnoštvo poslovnih akcija na Kosovu, ukljujući i tender za izgradnju nove termoelektrane.

Rezultati te istrage, pokrenute još 2007. godine, nikada nisu obelodanjeni, a dokumentacija koja je stigla do Ist Rivera sadrži i čitavo poglavlje o njegovim prijateljskim i poslovnim vezama sa bivšim kosovskim ministrom energetike Ethemom Čekuom, kao i prijateljskim vezama sa pevačicom Norom Istrefi.

Oko Kosova se i danas vrti nekadašnji šef pravnog odseka UNMIK-a, Maltežanin Aleksander Borg Olivije, koji je iz misije UN prešao pravo na posao u kosovskoj vladi. Kosovski mediji su u više navrata pisali o njegovoj nejasnoj ulozi u nekoliko mutnih privatizacija.