Ministarstva ili feudi

Poslednja dva srpska premijera bila su okružena uglavnom ministrima i političarima sa partijskim knjižicama.

Mane svih kabineta koji su formirani tako što su stranke dobijale apsolutnu kontrolu nad ministarstvima i javnim preduzećima jesu neefikasnost, smanjen uticaj premijera i povećana korupcija, upozoravaju stručnjaci.

Praksa je, kako kažu, pokazala da je zajedničko vođenje resora efikasnije.

Danilo Šuković sa Instituta društvenih nauka kaže da bi to bio dobar potez kako bi se postigla izvesna stabilnost i kontrola.

"Svuda u svetu postoji mehanizam kontrole, odnosno da jedna partija kontroliše drugu i da svi odgovaraju", ističe Šuković.

Tokom kampanje, ali i pregovora o sastavu i programu vlade, od političara se čulo da treba prekinuti praksu da se resori dele kao feudi i da ministarstva i javna preduzeća postanu stranački izborni plen.

Bojan Klačar iz Cesida kaže da takva praksa nema nijednu prednost, pošto se na taj način podstiče korupcija i povećava nepoverenje građana i političare.

"U Evropi pokušavaju da naprave bilans između političkih interesa. Ide se ka tome da se podrži stav eksperata", navodi Kačar.

Šuković ističe da partije insistiraju na podeli javnih preduzeća iz materijalnih razloga, zato što se na taj način finansiraju.

Do sada, jedino u Vladi koju je vodio Zoran Đinđić nije bilo takozvanih stranačkih ministartstava. Ministre je birao Đinđić, a onda su oni mogli saradnike da biraju sami, bez obzira na stranačke boje, a lideri vladajuće koalicije dobili su potpredsednička mesta.

Prva Koštuničina Vlada ustanovila je praksu koje se, bar javno, danas svi odriču.