Završne reči na suđenju za zločin u Suvoj Reci

Na suđenju za zločin u Suvoj Reci na Kosovu i Metohiji, iz marta 1999. godine, zamenik tužioca za ratne zločine Mioljub Vitorović je, rekao je u završnoj reči da je optužnica dokazana i da je nesumnjivo utvrđeno da su optuženi izvršili zločin.

Sedmorica bivših pripadnika MUP-a Srbije optuženi su da su, 26. marta 1999. godine, izvršili ratni zločin nad albanskim civilnim stanovništvom u Suvoj Reci. Tada je ubijeno 48 civila, uglavnom žena, dece i staraca, članova porodice Beriša.

Optuženi su Radoslav Mitrović, Radojko Repanović, Nenad Jovanović, Slađan Čukarić, Milorad Nišavić, Miroslav i Zoran Petković. Tužilaštvo je pre završetka dokaznog posutpka odustalo od daljeg krivičnog gonjenja Ramiza Papića.

Vitorović je, u završnoj reči, istakao da je u toku dokaznog postupka nesumnjivo utvrđeno da su otpuženi izvršili krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom.

Optuženi su bili pripadnici Posebnih jednica policije, aktivnog i rezervnog sastava policije OUP-a Suva Reka, u sastavu policijskih snaga Srbije, zajedno sa pripadnicima tadašnjeg Resora državne bezbednosti.

Vitorović je rekao da su 26. marta 1999. godine, optuženi preduzeli radnje koje su se sastojale u napadu na civilna lica i civilne objekte na tzv. Reštanskom putu, u Suvoj Reci.

Posledica ovog napada je smrt 48 civilnih lica, uglavnom žena i dece, članova porodice Beriša, paljenje gotovo svih kuća u napadnutom delu grada i pljačkanje stanovništva, što je sve rezultiralo masovnim iseljavanjem albanskog stanovništva iz grada.

U tom periodu, u Suvoj Reci, vojska nije izvodila nikakva borbena dejstva, jer je grad bio pod kontrolom MUP-a Srbije, pa je isključena bilo kakva odgovornost Vojske Jugoslavije za događe u Suvoj Reci, rekao je Vitorović.

Optuženi Radoslav Mitrović je bio komandant 37. Odreda Posebnih jedinica policije i kao rukovodilac borbene operacije snosi i najveću komandnu, moralnu i svaku drugu odgovornost u zoni dejstva jedinice kojoj je komandovao, naglasio je Vitorović.

Iz iskaza brojnih svedoka, Vitorivić je zaključio da svrha napada nije bila pronalaženje oružja ili eliminacija pripadnika OVK, već da je cilj akcije bio zastrašivanje i proterivanje albanskih civila.

"Svaka žrtva je bila civil, pripadnik albanske nacionalnosti i ta činjenica je bila povod njihovom ubijanju, a njihove kuće paljene su samo po osnovu etničnog identiteta", naveo je zamenik tužioca za ratne zločine i dodao da je ovaj zločin podstakla mržnja.

"Izopačeno shvatanje nacionalnog interesa, sjedinjeno sa pljačkaškim pobudama i brutanom silom, učinilo je optužene robovima te mržnje", rekao je Mioljub Vitorović.

Reč oštećenih i odbrane

Svoje završne reči, osim tužioca, izneli su i punomoćnik oštećenih Nataša Kandić i odbrana prvooptuženog Radoslava Mitrovića.

Kandić je u završnici ocenila da je krivica sedmorice optuženih nedvosmisleno dokazana i da proizlazi iz iskaza brojnih svedoka koji su saslušani tokom postupka.

"Pokazalo se šta su odlikovani policajci kao što je Radoslav Mitrović radili i uradili u ime države", rekla je Nataša Kandić.

Branilac prvooptuženog Mitrovića, advokat Mirjana Nestorović navela je u završnoj reči da nema nijedne činjenice, dokaza niti svedoka koji potvrđuju da je Mitrović izdao naredbu za zločin i izgovorio: "Recite, šta čekate, jel ja to treba da radim umesto vas."

Nestorović je istakla da njenog branjenika tereti jedino iskaz svedoka A koji je kako je ocenila pun protivrečnosti. Svedok A je, prema njenim rečima, jedini rekao da je 26. marta kada se zločin dogodio Mitrović bio u Suvoj Reci, ali je tom prilikom dao drugačiji opis Mitrovića, kao sedog i kratkoošišanog muškarca koja je vozio plavi landrover.

Nestorović je navela da je Radoslav Mitrović na dan zločina bio u Prizrenu, da nikada nije bio kratko ošišan niti je vozio landrover, što potvrđuje 37 svedoka koji su ga tada poznavali kao i fotografije njega iz tog perioda.