Balkanska robija na evropski način

Zatvor u Sheveningenu poznat je po dobrim uslovima u kojima optuženi za ratne zločine kreiraju svoju odbranu pred Međunarodnim krivičnim sudom. Posle izricanja presude, okrivljeni se "sele" u zatvore širom Evrope u kojima se uslovi drastično razlikuju. Haške zatvorske kazne služe se u 11 evropskih država.

Poznato je da zatvorenici u skandinavskim zemljama uživaju najveći komfor. Međutim, visok standard i nije neka garancija budući da je, prema navoduma "Dejli ekspresa" bivši predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Momčilo Krajišnik smešten u zatvor "Vejkfild" u Velikoj Britaniji koji je poznat kao zatvor za islamske teroriste i silovatelje dece.

Britanski "Dejli ekspres", takođe je pisao o tome da je čuvarima naređeno da ga posebno obezbede, jer se u zatvoru nalaze i islamski fundamentalisti, ali je čitava priča pala u vodu pošto je Krajišnikov advokat dematovao pisanje britanskog lista.

U Italiji, Španiji i Francuskoj je, pored porasta nasilja u zatvorima, već godinama glavni problem prenatrpanost, higijena i kvalitet ishrane.

"Dobar tretman" mogu očekivati oni koji kazne služe u Belgiji, Nemačkoj i Austriji. Poređenja radi, u Norveškoj je otvoren prvi "ekološki" zatvor "Bastej" na istoimenom ostrvu južno od Osla.

Ideja takvog projekta je da se osuđenicima za zločine protiv čovečnosti pruži još jedna šansa u životu, ovog puta da se ponašaju humano prema planeti.

General Vojske Republike Srpske Stanislav Galić, osuđen zbog opsade Sarajeva, doživotnu robiju izdržava u zatvoru u Nemačkoj,  gde je nakon presude prebačen i Duško Tadić, koji je za zločine u Kozarcu i logorima kod Prijedora osuđen na 20 godina.

Milomir Stakić, osuđen na 40 godina zatvora zbog zločina počinjenih u Prijedoru, kaznu izdržava u Francuskoj, dok Radoslav Brđanin, jedna od najznačajnijih ratnih figura iz banjalučkog regiona, tridesetogodišnju kaznu izdržava u Danskoj.

Ranko Češić, osuđen na 18 godina za zločine u Brčkom, takođe služi kaznu u danskom zatvoru, dok njegov sugrađanin Goran Jelišić zvani Adolf kaznu izdržava u Italiji.

"Tuta" i "Štela" u Italiji

Mladen Naletilić "Tuta", ratni komandant zloglasne Kažnjeničke bojne Hrvatskog vijeća obrane iz Mostara, osuđen na 20 godina zatvora.

Pod jakim merama bezbednosti, Naletić je iz pritvorske jedinice u Sheveningenu prebačen na odsluženje zatvorske kazne u jedan od zatvora u Padovi. "Transfer" zatvorenika je bio tajan, međutim, informacija je u poslednjem trenutku procurerla u javnost.

Komandant jedinice "Mrmak" Vinko Martinović "Štela", osuđen na 18 godina zatvora, takođe, služi kaznu u Italiji.

Komandant logora Sušica kod Vlasenice Dragan Nikolić Jenki, već tri godine nalazi se, takođe u Italiji, gde izdržava dvadesetogodišnju zatvorsku kaznu, a u toj zemlji kaznu je izdržavao i Milorad Krnojelac, osuđen za zločine u Foči.

General Vojske Republike Srpske Radislav Krstić, osuđen zbog zločina u Srebrenici, kaznu od 35 godina izdržava u Velikoj Britaniji, a prema nezvaničnim informacijama, prilično je razočaran tretmanom u zatvoru, posebno što je dosta narušenog zdravstvenog stanja.

Nekadašnji komandant Bratunačke brigade Vojske RS Vidoje Blagojević kaznu od 15 godina zatvora izdržava u Norveškoj, dok je njegov saborac iz Zvorničke brigade Dragan Jokić, osuđen na devet godina, prošle godine prebačen u Austriju.

Osuđenik za zločine HVO u srednjoj Bosni Dario Kordić kaznu zatvora od 25 godina izdržava u Austriji, a Ivica Rajić je nakon pravosnažnosti presude od 12 godina prebačen u jedan od zatvora u Španiji.

Mitar Vasiljević, osuđen za zločine u Višegradu, takođe kaznu služi u Austriji. Momir Nikolić, osuđen za zločine u Srebrenici,  aznu od 20 godina zatvora izdržava u Finskoj, a Dragan Obrenović osuđen za isti zločin na 17 godina, u zatvoru je u Norveškoj.

U Finskoj desetogodišnju kaznu zatvora izdržava i Ante Furundžija, komandant jedinice HVO "Džokeri", koja je počinila zločine u Lašvanskoj dolini, dok pripadnik te formacije Miroslav Bralo dosuđenih 20 godina izdržava u švedskom zatvoru.

U Finskoj su kazne izdržali Hazim Delić i Esad Landžo, osuđeni za zločine u logoru Čelebići.

Biljana Plavšić koja je od nedavno na slobodi, dve trećine zatvorske kazne, od ukupno 11 godina, odslužila je u ženskom zatvoru Hinsberg u Švedskoj.

Bivša predsednica Republike Srpske, nakon nagodbe sa Tužilaštvom, priznala je u oktobru 2002. godine krivicu za progon muslimana i Hrvata u 37 opština u Bosni i Hercegovini u vreme rata 1992. godine.

Plavšićeva je jedina žena osuđena pred Haškim tribunalom zbog zločina protiv čovečnosti.

U Tribunalu još uvek ne dostaju optuženici Ratko Mladić i Goran Hadžić. Najviše poteškoća Haškom sudu trenutno zadaje Radovan Karadžić koji je poručio: " Ne mogu da učestvujem u suđenju, dok ne budem spreman". Početak suđenja bivšem lideru bosanskih Srba odloženo je dok Tribunal ne donese odluku o načinu nastavka procesa.

Prema podacima koje je objavio Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju postupak protiv Zdravka Tolimira, trenuto je jedini koji je u pretpretresnoj fazi. Na optuženičkim klupama Tribunala, izuzev Radovana Karadzića trenutno je još petoro Srba.