Zašto je DB pratio Draškovića

Bivši zamenik načelnika Beogradskog centra Državne bezbednosti Veselin Lečić izjavio je na suđenju bivšim kolegama optuženim za pomaganje u pokušaju ubistva Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine da su optuženi išli u Budvu da bi špijunirali Draškovićeve kontakate sa američkim diplomatama, jednim od braće Hil.

Svedočeći u Okružnom sudu u Beogradu, Lečić je rekao da su Stevan Basta i Ratko Romić, po nalogu optuženog Milana Radonjića, otišli u Budvu da "opserviraju Draškovićev stan" radi postavljanja prislušnih uređaja.

Praćenje Draškovića koji je, prema Lečićevim rečima, bio "klasifikovan kao unutrašnji neprijatelj", bilo je "prioritet službe" i tadašnji predsednik Vrhovnog suda Srbije odobrio je sve raspoložive mere praćenja - praćenje kretanja, prislušivanje telefonskih razgovora, otvaranje pošte i slično.

Radonjić je, prema Lečićevim saznanjima, naložio Basti i Romiću da odu u Budvu, jer je merom "kontrola međunarodnog telefonskog saobraćaja" dobijen podatak da će se Drašković sresti sa američkim diplomatom Nikolasom Hilom, bratom Kristofera Hila, pošto su braća Hil bili "predmet interesovanja službe.

Lečić je potvrdio odbranu Baste i Romića da je njihov zadatak bio da fotografišu Draškovićev stan radi postavljanja "sredstava prislušne tehnike", odnosno da "pokrije kontakt" Draškovića i Hila u hotelu "Mogren" ili hotelu "Miločer".

"Basta mi je posle doneo album sa fotografijama Draškovićevog stana, a Romić nije uspeo da pokrije kontakt sa Hilom, pa smo zaključili da tog kontakta verovatno nije ni bilo jer ga nisu potvrdili ni Basta, ni Romić", rekao je Lečić.

Prema njegovim rečima, u to vreme više nije bilo saradnje srpske i crnogorske službe bezbednosti, pa DB Srbije nije mogao ništa da traži od kolega iz Crne Gore, čak ni mere prisluškivanja.

Draškovića čuvao crnogorski MUP

Lečić je dodao da je Drašković tokom boravka u Crnoj Gori imao obezbeđenje crnogorskog MUP-a.

Vesna Zarić-Joksić, koja je u DB-u radila kao reprodukter, odnosno sačinjavala transkripte prisluškivanih razgovora, rekla je da je prisluškivan telefon u Draškovićevom stanu u Beogradu i da je dobijala snimke njegovih razgovora sa suprugom Danicom Drašković koja ga je zvala iz Beograda.

Zarić-Joksić posvedočila je da je radila na dan pokušaja atentata i da je oko 20 sati Basti predala transkript telefonskog razgovora supružnika Drašković.

Prema optužnici, Basta i Romić su, po naređenju Radonjića, pratili Draškovića i slikali njegovu kuću u Budvi, a zatim te fotografije predali bivšem načelniku DB-a Radomiru Markoviću, koji je postupao po nalogu tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Prema rečima Mijatovića, pošto je 2001. godine dobio informacije da su nekadašnji načelnici za unutrašnji i spoljni ekstremizam u Beogradskom centru Basta i Romić bili u Budvi tokom 2000. godine, on je odlučio da ih sasluša u svojstvu zamenika načelnika DB.

Marković je, navodi se u optužnici, sporne fotografije predao neposrednim izvršiocima pokušaja ubistva Draškovića koji su zbog toga pravosnažno osuđeni u Specijalnom sudu.

Optuženi su se u dosadašenjem toku suđenja branili da je slikanje Draškovićeve kuće obavljeno radi ispitivanja uslova za postavljanje prislušnih uređaja, kao i da je praćen zbog sumnji da će se sastajati sa ljudima iz američnih i ruskih obaveštajnih službi. Radonjić, Basta i Romić brane se sa slobode.