Konačne presude Šainoviću i generalima

10.55 - Sretenu Lukiću kazna sa 22 smanjena na 20 godina zatvora. 

10.50 - Vladimiru Lazareviću kazna sa 15 smanjena na 14 godina zatvora. 

10.48 - Nebojši Pavkoviću potvrđena kazna od 22 godine zatvora.

10.42 - Nikoli Šainoviću, prema konačnoj presudi, kazna sa 22 smanjena na 18 godina zatvora. 

9.30 - Počela je sesija na kojoj će biti izrečene konačne presude Nikoli Šainoviću, Nebojši Pavkoviću, Vladimiru Lazareviću i Sretenu Lukiću.

Žalbeno veće Haškog tribunala izreklo je pravosnažne presude bivšem potpredsedniku Vlade SR Jugoslavije Nikoli Šainoviću, generalima vojske i policije Nebojši Pavkoviću, Sretenu Lukiću i Vladimiru Lazareviću, optuženim za zločine počinjene nad kosovskim Albancima 1999. godine. Prvostepene kazne smanjene su svima osim Pavkoviću.

Bivšem potpredsedniku Vlade SR Jugoslavije Nikoli Šainoviću prvobitno izrečena kazna od 22 godine zatvora smanjena je na 18 godina. 

Bivšem komandantu Treće armije Vojske Jugoslavije Nebojši Pavkoviću potvrđena je prvostepena presuda od 22 godine zatvora.

Bivšem načelniku štaba Prištinskog korpusa VJ Vladimiru Lazareviću kazna je sa 15 godina smanjena na 14 godina zatvora.

Sretenu Lukiću, bivšem načelniku štaba MUP-a na Kosovu, prvobitno izrečena kazna od 22 godine zatvora smanjena je na 20 godina.

Šainović i Lukić, prema pravosnažnoj presudi kojom su delimično usvojene njihove žalbe, nisu odgovorni za ubistva Albanaca u Suvoj Reci i selima Mala Kruša i Meja, za koja su u prvostepenom postupku bili osuđeni.

Oslobođeni su, takođe, i krivice za prisilno premeštanje na nekim lokacijama na Kosovu.

To je, prema proceni Žalbenog veća koju je preneo predsedavajući sudija Liju Daćun, opravdalo smanjenje kazne njima dvojici.

Bez obzira na to, Šainović, Lukić i Pavković proglašeni su, kao i prvostepenom presudom, krivim po svih pet tačaka optužnice - za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova.

Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Žalbeno veće Tribunala potvrdilo je nalaz iz prvostepene presude da su Šainović, Pavković i Lukić ključni učesnici "u udruženom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja "najmanje 700.000" albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999. čiji je cilj bila "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Pokrajinom.

Pravosnažnom presudom potvrđeno je i da je general Lazarević, kao komandant Prištinskog korpusa VJ, pomagao i podržavao nasilno premeštanje i deportaciju albanskog stanovništva.

General Lazarević oslobođen je optužbe za premeštanje albanskog stanovništva iz opštine Kačanik.

Žalbeno veće odbilo je Lazarevićevu žalbu da je pogrešno osuđen za pomaganje i podržavanje prisilnog premeštanja i deportacija zato što nije utvrđeno da je, pri pružanju pomoći, postojala "direktna usmerenost" na zločine.

Standard "direktne usmerenosti", drugo žalbeno veće Tribunala primenilo je pri oslobađanju bivšeg načelnika Generalštaba VJ Momčila Perišića krivice za pomaganje i podržavanje zločina Vojske Republike Srpske tokom rata u BiH.

Sudija Daćun označio je takav pristup svojih kolega u slučaju Perišić kao "pogrešan", naglasivši da za osuđujuću presudu za pomaganje i podržavanje nije neophodno da optuženi bude "direktno usmeren" na činjenje zločina.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević ocenio je da nije neočekivana presuda Žalbenog veća Haškog tribunala.

Vukčević je u pisanoj izjavi dostavljenoj Tanjugu naveo da će Tužilaštvo za ratne zločine nastaviti da privodi pravdi odgovorne za zločine, bez obzira na njihovu poziciju u komandnom lancu, uključujući i taj predmet.

"Interesantan zaključak Žalbenog veća je da se nije složilo sa presudom Žalbenog veća u predmetu 'Periššić' u delu u kojem je odlučivano da je element odgovornosti pomaganja i podržavanja konkretna usmerenost takve pomoći", smatra Vukčević.

Tužilac je primetio i da je svojom presudom Žalbeno veće utvrdilo da su neki od optužženih odgovorni i za pojedine zločine za koje su prvostepenom presudom bili oslobođeni, ali da je odbilo da im za to poveća kazne. 

Reagovanja branilaca

Odbrana generala Nebojše Pavkovića najavila je da će pokušati da zatraži vanrednu reviziju današnje pravosnažne presude.

"Postoji mogućnost da zatražimo reviziju, iako su visoki standardi za to i jedino je odbrana Veselina Šljivančanina uspela... Nastavićemo da se borimo za to dok imamo zakonskih mogućnosti", rekao je u Hagu Pavkovićev branilac Aleksandar Aleksić.

Upoređujući presudu Pavkoviću sa oslobađajućom presudom hrvatskom generalu Antu Gotovini, koji je bio optužen za progon Srba iz Kninske krajine 1995, Aleksić je podsetio da je Žalbeno veće u tom slučaju utvrdilo da nije postojao udruženi zločinački poduhvat za proterivanje srpskog stanovništva.

"To je odlučeno, iako je prvostepeno veće citiralo dokaze kao što je izjava predsednika Tuđmana posle operacije 'Oluja', kada je rekao: 'Srbi su kancer na tkivu Hrvatske, mi smo ih oterali da se više nikad ne vrate.' Većina u žalbenom veću u predmetu Gotovina rekla je da nije jedini razuman zaključak da su imali nameru da proteraju hiljade i hiljade Srba. Tvrdim da tako direktnog dokaza u slučaju Šainović i drugi - nema", ističe Aleksić.

Branilac Nikole Šainovića, advokat Toma Fila, zadovoljan je presudom i veruje da će njegov klijent dogodine biti kod kuće.

"Ipak, to ne znači da mislim da je on kriv niti da to prihvatim", rekao je Fila Tanjugu i istakao i da je sudija Tudž Muh Ahmedov izdvojio mišljenje da Šainović nije kriv.

Fila je naveo i da bi svi oni bili oslobođeni i kod kuće da je veće koje im je sudilo imalo isti stav kao i sudsko veće na suđenju generalu Momčilu Perišiću.

Branilac Sretena Lukića, advokat Branko Lukić, rekao je da je nezadovoljan odlukom da se Sretenu Lukiću smanji kazna sa 22 na 20 godina zatvora.

"Nismo zadovoljni, očekivali smo bolji rezultat s obzirom na činjenično stanje u predmetu i ono što smo prezentovali sudu, mi kao odbrana u odnosu na tužilaštvo", rekao je Lukić Tanjugu.

Naveo je da bi Sreten Lukić mogao da se nađe na slobodi za nešto manje od šest godina, ukoliko bi se primenio uslovni otpust posle dve trećine izdržane kazne, a s obzirom na vreme provedeno u pritvoru koje se uračunava u kaznu zatvora.

Posle prvostepenog postupka, 29. februara 2009, na 15 godina zatvora bio je osuđen i bivši načelnik Generalštaba VJ Dragoljub Ojdanić.

U okviru nagodbe, odbrana i tužilaštvo naknadno su povukli uložene žalbe, a general Ojdanić je letos, posle dve trećine izdržane kazne, pušten na slobodu.

Milana Milutinovića, koji je 1999. bio predsednik Srbije, Tribunal je posle prvostepenog procesa oslobodio optužbi za zločine na Kosovu.

Šainović je u pritvoru Tribunala od proleća 2002. kada se dobrovoljno predao. Generali Pavković, Lazarević i Lukić dobrovoljno su se predali sudu 2005.

Prema pravilima Tribunala, moći će da zatraže prevremeno oslobađanje kada budu odslužili dve trećine kazne.