Tužilac traži 28 godina zatvora

Haški tužilac Matijas Markusen zatražio je kaznu zatvora od 28 godina za lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja.

Markusen je na kraju završne reči ponovio da je Šešeljeva krivica dokazana i zatražio od sudija da ga proglase krivim po svih devet tačaka optužnice. Matijas Markusen je precizirao da bi Šešelj kaznu zbog ratnih zločina trebalo da služi posle kazni od ukupno 18 meseci zatvora koje mu je Tribunal do sada izrekao zbog nepoštovanja suda.

Lider SRS-a optužen je za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na politikoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje, kao i za kršenje zakona i običaja ratovanja - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

Tužilac Markusen je naglasio da je Šešelj "govorom i propagandom mržnje" počinio progon Hrvata iz Vukovara i vojvođanskog sela Hrtkovci.

Ostala zlodela iz optužnice u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju i širem području Sarajeva, Šešelj je, prema rečima tužioca, "podstakao, pomogao i podržao", time što je fizičke počinioce - dobrovoljce SRS-a - regrutovao, indoktrinirao mržnjom prema nesrbima, organizovao i poslao na ratišta.

Tužilac Markusen je naveo da su zločini "šešeljevaca" nad Hrvatima i Muslimanima bili počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, a u kojem je Šešelj učestvovao sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i brojnim političkim, vojnim i policijskim zvaničnicima.

Zastupnik optužbe naznačio je da je "stvaranje Velike Srbije za optuženog razlog postojanja".

"Optuženi je tokom ovog procesa nastojao da sebe prikaže kao žrtvu široke zavere zbog njegove ideologije Velike Srbije da bi prikrio svoju odgovornost za patnje hiljada prognanih, ubijenih, mučenih ljudi koje su prouzrokovane njegovim rečima i delima", naveo je tužilac.

Tužilac: Propagiranje mržnje

Markusen je naglasio da je Šešelj zloupotrebio svoj politički položaj da propagira mržnju, prikazujući nesrbe kao "genocidne" i "neljude" koji zaslužuju da budu "proterani svim mogućim sredstvima".

"Svojim rečima, optuženi je posejao seme etničke mržnje, a zatim je pomogao da se ono razvije u etničko nasilje. Zločini optuženog su teški po obimu i gnusni po prirodi", rekao je tužilac, navodeći da su Šešeljeve reči i dela podstakla ubistvo 905 osoba, a da je među žrtvama i jedno novorođenče.

Markusen je istakao da za Šešelja nema olakšavajućih okolnosti zbog toga što je i dobrovoljna predaja Tribunalu bila njegova "pravna obaveza".

"Pored toga, Šešelj je suđenje koristio da širi svoju propagandu 'srpske etničke nadmoći', a svedoke koji su mu nekada bili bliski je obeshrabrivao da se pojave pred sudom", rekao je tužilac.

Ranije danas, tužiteljka Liza Birsej je tvrdila da je Šešelj "govorom mržnje" na mitingu u vojvođanskom selu Hrtkovci u maju 1995. direktno počinio progon tamošnjeg hrvatskog stanovništva.

"Posle Šešeljevog govora, Hrvati u Hrtkovcima bili su podvrgnuti kampanji uznemiravanja i zastrašivanja, dobijali su pretnje, a u njihova dvorišta su, u nekim slučajevima, bačene bombe. Znajući da Šešeljeve pretnje nisu prazne, budući da su čuli za zločine 'šešeljevaca' u Hrvatskoj, hrvatski meštani odlučili su da nemaju izbora do da odu", rekla je tužiteljka Birsej.

Šešelj, koji se brani sam, svoju završnu reč izložiće iduće nedelje, od 12. do 15. marta. Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.

U međuvremenu, Tribunal je Šešelja dva puta osudio zbog nepoštovanja suda, odnosno objavljivanja identiteta zaštićenih svedoka pravosnažno na 15 meseci zatvora, a nepravosnažno na zatvorsku kaznu od 18 meseci.