Ekonomski optimizam u padu

Zbog strahova da neke prezadužene članice Evropske unije neće moći da se izbore sa dugovima i sprovedu reforme, optimizam investitora, poslovnih ljudi i potrošača u zemljama evrozone je u padu.

Prognoza ovogodišnjeg ekonomskog rasta za zemlje monetarne unije, snižena je na 1,7 odsto. U Briselu kažu da oscilacije nisu neuobičajene za dugogodišnji ekonomski oporavak.

Previranja na svetskom tržištu uslovila su da većina evropskih zemalja beleži spor privredni rast. Dužnička kriza i pad ekonomskih aktivnosti u evrozoni, zabrinjavaju Evropsku komisiju, ali stručnjaci iz Brisela poručuju da će zemlje evra izbeći novu recesiju.

"Kriza nas je još jednom podsetila koliko smo svi u Evropi tesno povezani. Moramo da nađemo rešenje za evrozonu i Evropsku uniju. Od suštinske važnosti je da se Evropski savet i parlament brzo dogovore o reformama i merama štednje", kaže predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Italija štedi na lokalu

U Italiji, u okviru mera za dodatno stezanje kaiša od 45 milijardi evra, na udaru su se našle lokalne vlasti. Njihovi budžeti biće radikalno smanjeni, a mesta sa manje od 1.000 stanovnika biće priključena većim opštinama.

Dok premijer Silvio Berluskoni poručuje da Italija mora da štedi, gradonačelnici protestuju.

"Na državu otpada 75 odsto javnih troškova. Tu treba praviti uštede, a ne u gradskim budžetima. Treba smanjiti broj ministarstava", kaže gradonačelnik Rima Đani Alemano.

"Smanjuju izdavanja za lokalne institucije, koje su najbliže građanima. Neka razmisle o smanjenju državnih troškova", navodi gradonačelnik Milana Đulijano Pisapia.

Lokalne vlasti u brojnim malim, ali svetski poznatim, istorijskim mestima upozoravaju na to da reorganizacija lokalne samouprave nosi rizik od propadanja. Neki gradovi najavljuju da će se otcepiti i proglasiti kneževinama.