Rast Beogradske berze

Promet i rast cena akcija svrstavaju Beogradsku berzu među tri u svetu koje od početka godine beleže najveći rast. Strani investitori ponovo su vodeći kupci na našoj berzi, a promet je veći i besplatnim akcijama. Čak dva miliona građana do sada je dalo nalog za prodaju.

Indeks koji prati kretanje najprestižnijih akcija Beogradske berze od početka godine porastao je više od 17 odsto.

Samo u jednom danu, na "Beogradskoj" berzi zaključeno je i 110 000 transakcija, što je primera radi, godišnji promet "Ljubljanske" ili "Sofijske" berze.

Za takvu dinamiku zaslužne su prvenstveno hartije NIS-a i Aerodroma. Iako cene akcija uglavnom rastu, i dalje su niske i povoljne za kupovinu.

Čak 60 odsto kupaca na našoj berzi su stranci.

"To su prevashodno profesionalni ili finansijski investitori, ima i naših kompanija koje su tu videle način za oplodnju slobodnih sredstava, ali tu su i domaća fizička lica", kaže Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze.

Bogatiju ponudu na berzi, koliko mogu, koriste i domaći investicioni fondovi. Međutim, njihov problem je nedostatak novca, jer raspolažu sa ukupno 10 miliona evra, dok su pre krize imali šest puta više. U međuvremenu, građani su povlačili uloge iz fondova dok su akcije u koje su fondovi uložili padale.

"Iako je u poslednje dve godine više društava za upravljanje vratilo licence nego što ih funkcioniše, fondovi koji su taj težak period pregurali, uspeli su da konsoliduju svoj portfolio i poslednjih mesec dana su u plusu", kaže Vladimir Drašković iz investicionog fonda "Fima".

Berza čeka evroobveznice

Država je nedavno emitovala i dugoročne obveznice, prvi put u evrima, koje je prodavala Uprava za javni dug, a kada će stići na berzu, niko sa sigurnošću ne može da prognozira.

"To zavisi od onih koji su ih kupili, a kupila su ih osiguranja, da ih drže u svom portfoliju jer je su to sigurne hartije. Ukoliko nekom bude potreban novac, onda ćemo ih videti na tržištu, ali ne verujem da će to biti momentalno", navodi Milko Štimac, iz Komisije za hartije od vrednosti.

Trgovanje obveznicama stare devizne štednje, koje je prednjačilo, prepolovljeno je kada su na Berzu stigli "NIS" i "Aerodrom". Hartije "Aerodroma" startovale su sa 632 dinara, u međuvremenu su rasle do 700, ali i padale do 439 dinara.

Akcije "NIS-a", u odnosu na početnih 505 dinara, varirale su manje, u rasponu od oko 60 dinara. Već 16 marta "Gaspronjeft" ima obavezu da za njih ponudi 506 dinara.

Oni koji su akcije kupili onda kada su bile najeftinije, na dobitku su 64 dinara po akciji, a imajući u vidu kretanje kursa, realna dobit je veća.