Projekti, pa pare

Dok evropski put Srbije otežavaju političke i haške prepreke, sredstva iz evropskih fondova već dugo su na raspolaganju i Srbiji, i susedima. Ipak, zbog nedostatka ideja i novca, realizacija projekata traje i po nekoliko godina, a nije retkost da se, zbog neefikasne administracije, sredstva vrate u evropsku kasu ili dodele nekoj drugoj zemlji.

Radio-televizija Srbije jedna je od ustanova koja već godinama realizuje projekte u saradnji sa Evropskom komisijom.

Najnoviji projekat, pod naslovom "Šta ja imam od toga", gledaocima treba da stvori realnu sliku o svakodnevnom životu građana Evropske unije. Priprema projekta bila je pod strogom lupom stručnjaka Evropske komisije.

Urednik spoljne redakcije RTS-a Bojan Brkić objašnjava da je za dobijanje takvih projekata potrebno znanje

"Treba da znate kako da opravdate novac koji ste potrošili. Evropska komisija ne finansira projekte u celosti. Uverite se da imate dovoljno novca za projekat, jer ako ne ostvarite svoj deo ulaganja moraćete da vratite i deo novca koji vam je dala Evropska unija", kaže Brkić.

Manjak stručnjaka u administraciji 

Srbiji je godišnje na raspolaganju 200 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Najviše novca završi u Vojvodini, najmanje na jugu Srbije.

Stručnjaci smatraju da je uz nedostatak sredstava za obavezno učešće u projektima od 10 do 20 odsto, ključni problem manjak stručnjaka u administraciji.

Vladimir Krulj, profesor Fakulteta za ekonomiju, finasije i administraciju, ističe da je za Srbiju najažnije postojanje efikasne državne administracije.

"Ulaganje u trening i obrazovanje državne administracije značajno je iz dva razloga: Prvo, kako bi se dva razloga po kojima Srbija uzima novac iz IPA fondova - pravljenje kapaciteta i podizanje institucija, maksimalizovali s jedne strane, a sa druge, pravljenje efikasne državne administracije koja će značajno uticati na smanjenje javnih troškova", navodi profesor Krulj.

U vladinoj Kancelariji za evropske integracije kažu da je Srbija jedina zemlja regiona sa pripremljenim projektima za 2011. godinu, ali i podsećaju da je za njihovu realizaciju potrebno ojačati administrativne kapacitete.

Unutar ministarstava koja koriste IPA sredstva formirane su posebne jedinice, tako da u tim ministarstvima postoje ljudi koji se isključivo bave tim poslom.

"Te jedinice su skromnog obima, od dvoje do petoro ljudi, tako da u narednom periodu moramo da radimo na povećanju broja ljudi i njihovog znanja, kako bi se ta sredstva koristila", objašnjava Ognjen Mirić iz Kancelarije za evropske integracije.

U korišćenju novca iz evropske kase najbolji primeri su zemlje centralne i istočne Evrope, a najlošiji Rumunija i Bugarska.

Zbog nedostatka efikasnog sistema kontrole trošenja sredstava, sukoba interesa i korupcije, Bugarska je iskoristila tek jednu trećinu pretpristupne pomoći, a Rumunija samo oko 5 odsto.