Proizvođači borovnica se udružuju

Kako bi zaštititili svoje interese, voćari su osnovali zemljoradničku zadrugu. Za maline, kupine i breskve, trgovci plaćaju polovinu prošlogodišnje cene. S druge strane, proizvodnja pitome borovnice više se isplati, kilogram košta i do osam evra.

Umesto dosadašnjeg udruženja, voćari su u aprilu osnovali zemljoradničku zadrugu "Prima borovnica". U zadruzi su 42 zadrugara, svaki je dao osnivački ulog od po 150 evra, i imaju plantažu borovnice na 30 hektara.

Borovnice daju i 12.000 kilograma ploda po hektaru. Najveća ulaganja su prve godine, pri zasnivanju plantaža. Ulog je 17.000 evra po hektaru. Kasnije, uz manja ulaganja, borovnica daje izdašan rod. 

Prvu plantažu u Srbiji, podigao je Ivan Đuknić u Belanovici pre 29 godina.

"Zadruga daje veće mogućnosti kada je u pitanju prodaja robe, nabavka sadnica, kada je u pitanju plasman borovnice u inostranstvu, i izvoz borovnice. To su sve mogućnosti koje nismo imali preko udruženja", rekao je Đuknić.

Zajedno možemo više

Ivan Marinković iz Udovica kod Smedereva kaže da se učlanio u zadrugu jer su zadrugari i voćari prepoznali interes da bez zadrugarstva nema perspektive. Naši posedi su usitnjeni, pa samo zajedno možemo više.

Prema podacima Zadružnog saveza Srbije, u poslednje dve godine osnovano je 50 opštih i specijalizovanih zemljoradničkih zadruga.

"Na terenu kod novoformiranih zadruga nedostatak je manjak stručnog kadra, popularno nazvanih menadžeri, koji bi za zadrugare organizovali proizvodnju na njihovom imanju, nabavku imputa, plasman tih roba. Naravno, bili bi adekvatno plaćeni od zadrugara", rekao je Nikola Mihailović iz Zadružnog saveza Srbije.

U Zadruzi "Prima borovnica" kažu da će na jesen konkursom potražiti stručnjaka koji će za njihov račun brinuti o poslovanju zadruge. Takvih zadruga, ili kooperativa koje zapošljavaju timove stručnjaka, najviše ima u Norveškoj, Danskoj i Italiji.