Opasuljivanje deficita

Jedan od osnovnih argumenata za tvrdnje da zemlja izlazi iz krize, jeste rast spoljnotrgovinske razmene i smanjene deficita u razmeni sa inostranstvom.

Prema statističkim podacima od početka godine izvoz je, u odnosu na isti period prošle godine, porastao 16 odsto više nego uvoz, pa je minus u razmeni sa inostranstvom smanjen za 11 procenata - na 2,8 milijardi dolara.

Stručnjaci procenjuju da bi taj trend mogao da se nastavi, ali da bi uz bolju organizaciju proizvodnje rezultati bili bolji.

Najviše uvozimo naftu, gas, obojene metale, mašine i aparate, vozila... Ipak, devize i dalje trošimo i na robu koju i sami proizvodimo - paradajz i krastavce iz Makedonije, jabuke iz Čilea, luk iz Kine, pasulj iz Kirgistana...

Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije rekao je da veći uvoz pojedinih voćarsko-povrtarskih proizvoda sezonskog karaktera, jer nemamo tehnologiju skladišetenja, a tehnologija prerade voća je zaostala.

Uz bolje tehnologije skladištenja i pakovanja poljoprivrednih proizvoda godišnje bi moglo da se uštedi oko 150 miliona dolara, koliko sada odlazi na njihov uvoz. Prošle godine, zbog problema sa otkupom, na uvoz svinja i svinjskog mesa potrošili smo 24 miliona dolara.

"Negde početkom osamdesetih godina kad su nabavljeni putnički avioni "boing" trećina vrednosti u aranžmanu je plaćena limenkama mesa", rekao je Stanković.

Sada inostranstvu najviše prodajemo gvožđe i čelik, obojene metale, električne mašine i aparate, žitarice, voće i povrće. A od početka godine, izvoz je 20 odsto veći nego prošle godine u isto vreme.

Ekonomista Miladin Kovačević smatra da je na rast izvoza uticala povoljan kurs, odnosno depresijacija dinara i pomanjkanje tražnje na domaćem tržištu i preorijentacija na izvoz.

Rast izvoza znak je ekonomskog oporavka i verovatno će biti nastavljen narednih meseci, kažu ekonomisti, ali naglašavaju da je neophodno prelaženje sa potrošačkog na investicioni model rasta.