Jugoistočna Evropa zajednički protiv krize

Skup pod nazivom "Evropska perspektiva jugoistočne Evrope u vremenu izazova, suočavanje sa ekonomskom i energetskom krizom", u Beogradu okupio je lidere iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Albanije i Crne Gore.

Predstavnici vlada zemalja jugoistočne Evrope usvojili su zajedničku Deklaraciju o nastupu prema Evropskoj uniji i ocenili da svetska ekonomska kriza ne treba negativno da se odrazi na završetak tranzicije zemalja jugoistočne Evrope, niti na proces evropskih integracija.

U cilju prevazilaženja ekonomske krize i ubrzanja evropskih integracija, zemlje regiona su u Deklaraciji pozvale EU da uzme u obzir njihov interes tokom primene evropskog plana ekonomskog oporavka.

"Evropska komisija je pripremila paket solidarnosti za jugoistočnu Evropu od 120 miliona evra", izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, predsedavajući skupu.

Prema njegovim rečima, finansijska sredstva koje je za jugoistočnu Evropu pripremila Evropska komisija već postoje u pretpristupnim fondovima Evrospke unije, ali će se zbog ekonomske krize samo preusmeriti namena tih sredstava.

Đelić je na skupu regionalnih lidera u Beogradu istakao da Evropska komisija prepoznaje ekonomski značaj jugoistočne Evrope i da je solidarnost nužna, jer je naš region ekonomski povezan sa Evropskom unijom.

"To može biti samo prvi korak i još mnogo toga možemo uraditi da ta saradnja bude na višem nivou i da Evropska komisija u većoj meri sarađuje sa ovim regionom u prevazilaženju ekonomske krize", rekao je Đelić.

Potpredsednik Vlade naveo je da je na skupu konstatovano da je uprkos otvorenim nerešenim bilateralnim pitanjima, potreban zajednički nastup zemalja regiona ka EU, u uslovima ekonomske krize.

Na regionalnom sastanku dogovoreno je da se razmotri mogućnost da banke iz Evropske unije budu deo kolektivnog mehanizma osiguranja koji se u ovom momentu organizuje unutar evro zone.

"Cilj je da banke iz EU nastave da daju likvidnost i podršku filijalama koje su prisutne u našim zemljama", rekao je Đelić i dodao da to nije bio slučaj u prethodnih nekoliko meseci.  

Vlada usvaja mere za infrastrukturu

Obraćajući se učesnicima regionalne konferencije, premijer Mirko Cvetković izjavio je da je Vlada Srbije na svetsku ekonomsku krizu reagovala merama štednje budžetskih sredstava kao i podsticajima za proizvodnju i tražnju domaće robe.

Cvetković je najavio da će na sledećoj sednici vlada usvojiti podsticajne mere za ulaganje u infrastrukturu.

Sredstvima iz budžeta kao i kreditima međunarodnih finansijskih institucija podsticaće se ubrzana izgradnja infrastrukutre, pre svega putnog i železničkog pravca na panevropskom Koridoru 10, što će obezbediti veću uposlenost građevinskih firmi, naveo je Cvetković.

Jedan od prioriteta Vlade biće izgradnja energetskih objekata kako bi se obezbedila sigurnost u snabdevanju energentima.

Premijer je najavio da će do sledeće grejne sezone biti završena prva faza podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, kako bi se uskladištilo oko 100 do 150 miliona kubnih metara gasa i obezbedilo dnevno povlačenje pet miliona kubnih metara gasa.

Cvetković je učesnike konferencije obavestio i o tenderima za izgradnju novih termoelektrana u Srbiji koje će biti u većinskom privatnom vlasništvu i koje bi trebalo da obezbede proizvodnju 1.400 megavata struje.

"U planu je i izgradnja drugih energetskih postrojenja kako bi se različitim vidovima energije obezbedilo da Srbije ne zavisi od uvoza ni u kriznim situacijama", rekao je premijer Srbije.

Značaj regionalnog povezivanja

U budžetu EU za ovu godinu izdvojeno je 3,6 milijardi evra za pitanja energetske bezbednosti i efikasnosti pa su se predstavnici zemalja regiona dogovorili i da predlože pojedinačne ili zajedničke projekte, rekao je Đelić.

Učesnici konferencije ukazali su na značaj regionalnog povezivanja zemalja u prevazilaženju ekonomske krize, ali i energetske nestabilnosti, kao i da su CEFTA sporazum i trgovinska razmena između zemalja regiona pokazali da saradnjom mogu da se ostvare značajni rezultati.

Na skupu je ocenjeno da bi EU tokom 2009. godine trebalo da razmotri i pitanje završetka evropskih integracija zemalja koje su taj proces već otpočele (Hrvatska), otvaranje pregovora o pristupanju sa Makedonijom, razmatranje i odgovor na zahtev Crne Gore za članstvo u EU.

Razmatran je i odgovor na očekivane zahteve Srbije, Bosne i Hercegovine i Albanije za članstvo u EU.

Regionalnom sastanku "Evropska perspektiva jugoistočne Evrope u vremenu izazova - suočavanje sa ekonomskom i energetskom krizom" u Palati Srbije, prisustvuju predstavnici svih šest zemalja regiona: potpredsednik Vlade Makedonije za evropske integracije Ivica Bočevski, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BIH Mladen Zirojević, državni sekretar za evropske integracije u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Hrvatske Davor Božinović, generalni sekretar Ministarstva za evropske integracije Republike Albanije Arben Kasahu, pomoćnik ministra finansija Crne Gore Milorad Katnić, kao i generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju Hido Bišćević.

Učesnici su se složili da pojačaju napore u cilju unapređenja i jačanja regionalne političke, ekonomske, naučne i kulturne saradnje i naglasili da poseban akcenat treba da bude stavljen na rad regionalnog saveta za saradnju sa sedištem u Sarajevu.