Rusi uplatili novac za NIS

Ruski "Gaspromnjeft" uplatio je 400 miliona evra za Naftnu industriju Srbije, potvrdio je za RTS ministar energetike Petar Škundrić.

Ruska kompanija "Gaspromnjeft" izvršila je transfer novca za kupovinu Naftne industrije Srbije na svoj račun u jednoj banci u Beogradu, izjavio je ministar energetike.

Škundrić je precizirao da će prenos novca na račun budžeta biti "okončan u ponedeljak".

"Nešto duži transfer ovih sredstava potrajao je zbog toga što se trezor maksimalno potrudio da bankarski troškovi prenosa budu minimalni", precizirao je ministar Škundrić.

Sporazum o prodaji 51 odsto kapitala NIS-a "Gaspromnjeftu" potpisan je 24. decembra 2008. u Moskvi. Tim sporazumom ruska kompanija se obavezala da će uplatiti 400 miliona evra u roku od 130 dana od dana potpisivanja tog ugovora.

"Gaspromnjeft" se obavezao da će u modernizaciju NIS-a investirati dodatnih 547 miliona evra.

Realizacija novih projekata

Ministar energetike Petar Škundrić najavio je da će to ministarstvo tokom godine početi realizaciju novih projekata u oblasti elektroenergetike. Oni uključuju izgradnju termoelektrana, gasnih elektrana, kao i onih koje će raditi na tehnološki otpad i na alternativne oblike energije.

"Reč je o gasnim elektranama, koje će istovremeno proizvoditi električnu i toplotnu energiju. Prva takva elektrana trebalo bi da bude građena u Novom Sadu, druga na Novom Beogradu, a razmišljamo i o Nišu i Kragujevcu", precizirao je Škundrić u intervjuu Tanjugu.

Prema njegovim rečima, prednost tih ozbiljnih investicionih projekata je u tome što su jeftiniji,a uz to se mogu i lakše i brže realizovati.

"Svaka od tih elektrana-toplana može da bude realizovana za oko dve godine", rekao je Škundrić i dodao da se vode razgovori o mogućem korišćenju tehnološkog i komunalnog otpada za proizvodnju električne energije i toplote.

Škundrić je objasnio da bi na taj način umesto deponija imali savremena energetska postrojenja koja bi sav tehnološki i komunalni otpad pretvarala u energiju.

"Ostatak koji bi bio visoko karbonizovan mogao bi da se koristi kao podloga za izgradnju puteva i na taj način bi ekološke probleme vezane za otpad, u potpunosti razrešili", rekao je ministar i naveo da u tim elektranama od otpada ne bi mogli da budu korišćeni jedino metali, staklo i kosti.

"Razmišljamo i o zahvatima vezanim za alternativne oblike energije, o nekim netipičnim, kao što je proizvodnja metana fermentacijom biomase. To su znanja koja su stara hiljadama godina, a koja sada dobijaju uobličenje u visokim tehnologijama," kazao je Škundrić.

Tenderi za "Kolubaru B"

Ministar je podsetio da su nedavno raspisana dva tendera za strateške partenare za izgradnju termoelektrane "Kolubara B", sa dva bloka od po 350 megavata, i drugi za termolektranu "Nikola Tesla B3" od 700 megavata.

"Reč je o investicionom zahvatu u vrednosti od oko dve milijarde evra, a u tu svrhu je potrebno otvariti nove kopove lignita," rekao je Škundrić i istakao da je u narednih pet do šest godina uložiti oko 700 miliona evra i u rudarski sektor.

Ministar energetike je naveo da postoji veliko interesovanje i očekuje da će se na raspisani tender za dve nove termoelektrane prijaviti oko dvadesetak velikih svetskih elektroenergetskih kompanija.

"Ukoliko ove godine pronađemo strateške partnere za izgradnju gasnih elektrana-toplana, Srbija će kroz dve godine imati dovoljno električne energije za povećanu industrijsku aktivnost, a možda će biti nešto struje i za izvoz", smatra Škundrić.

Ministar je zaključio da je zato potrebno ići na druge izvore energije koji neće proizvoditi efekat staklene bašte i koji neće emitovati mnogo toksičnih gasova, bilo da je reč o sumpor-oksidu, dioksidu, azotovim oksidima, cijanovodoniku i drugim.