Neodrživo povećanje penzija na 70 odsto plate

Džejn Armitidž je, komentarišući najavu Vlade Srbije da naredne godine poveća penzije na nivo od 70 odsto prosečne plate, naglasila da bi to, čak i da u svetu nema finansijske krize, povećalo budžetski deficit Srbije.

"Naša prognoza za 2009. godinu pokazuje da bi to povećalo deficit za 2,7 odsto BDP-a. To nije fiskalno održivo i bilo bi veoma štetno u ovoj fazi razvoja Srbije", upozorila je Armitidž u intervjuu Tanjugu i istakla važnost otvorene rasprave oko reforme penzionog sistema.

"Svi se brinemo kakve će biti penzije jednog dana kad se penzionišemo, ali ne može se dopustiti da neodgovorno povećanje troškova, koje ne možemo da priuštimo, ugrozi poslovnu klimu i makroekonomsku stabilnost koja je toliko važna", rekla je Armitidž.

Niska granica za odlazak u penziju

Armitidž je najavila da će se pitanjem penzionog sistema baviti sledeći okrugli sto, koji će sredinom novembra u Beogradu organizovati Centar za liberalno-demokratske studije i najavila da će Svetska banka dovesti tim stručnjaka radi razmene iskustva sa drugim zemljama.

Penzioni sistem, odnosno kako ga načiniti finansijski prihvatljivim - to je važna tema u mnogim zemljama u svetu. Srpski sistem ima neke karakteristike koje penzije čine još važnijom temom.

Džejn Armitidž napominje da je Srbija ima visoku prosečnu starost stanovništva, a da je starosna granica za odlazak u penziju i dalje prilično niska.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji je relativno visoka, veliki broj ljudi i dalje radi u "sivoj zoni", pa je procenat radno sposobnog stanovništva koje uplaćuje doprinose nizak. "Svetska banka će rado ponuditi neke opcije, iskustva iz susednih zemalja koje su rešile taj problem", rekla je Armitidž.

"U isto vreme, veoma je važno starijim ljudima obezbediti pristojan životni standard, jer ponekad postoje bolji načini od penzionog sistema da se pomogne stvarno siromašnim ljudima. Mogu da se uvedu ciljani programi", napomenula je zvaničnica Svetske banke.

Prva tranša zajma u aprilu 2009.

Najavljujući da će Bord izvršnih direktora Svetske banke u aprilu 2009. godine odobriti prvu tranšu zajma Srbiji od 388 miliona, od ukupno 600 miliona dolara za izgradnju Koridora 10, Armitidž je podsetila da je reč o sredstvima dogovorenim sa potpredsednikom Vlade Srbije Mlađanom Dinkićem.

"Realizovaćemo prvu ratu što je pre moguće", obećala je Armitidž i napomenula da će brzina realizacije kredita zavisiti od srpskog parlamenta, koji treba da ratifikuje sporazum o zajmu.

Koordinatorka Svetske banke za Jugoistočnu Evropu podsetila je da je u bliskoj prošlosti bilo slučajeva, kada poslanici nisu tako brzo ratifikovali zajmove.

"Razumemo političke uspone i padove, ali se nadamo da će parlament to ratifikovati veoma brzo, da bi realizacija zajma počela što pre", rekla je Džejn Armitidž.

Govoreći o povodima njenog boravka u Beogradu ove nedelje, Armitidž je rekla da je u srpskoj prestonici imala razgovore sa nekoliko ministara i timom za primenu projekata koje finansira Svetska banka.

"Trenutno radimo na 11 projekata i više od 300 miliona kredita dostupno je u nekoliko sledećih godina i vodili smo razgovore kako ubrzati primenu i raspodelu sredstava", objasnila je visoki funkcioner Svetske banke i dodala da je, osim velikog zajma u sektoru infrastrukture, Svetska banka je spremna za pregovore o dodatnom finansiranju reformi u sektoru zdravstva.

Armitidž je podsetila da Svetska banka, sa oko 50 miliona dolara godišnje, pruža podršku budžetu Srbije. To je program u okviru kojeg banka sarađuje sa Vladom Srbije na reformi razvoja privatnog sektora, poboljšanju investicione klime i ojačavanju procesa sprovođenja stečaja, koji se očekuje u poslednjim fazama privatizacije.