Sigurni ulozi, dovoljno novca

Na zahtev poslanika da se upoznaju sa merama koje Vlada i Narodna banka preduzimaju kako bi ublažili negativne efekte svetske finansijske krize na Srbiju, odboru za finansije Skupštine Srbije obratio se guverner Radovan Jelašić.

Ponovio je da iza depozita građana u bankama stoje devizne rezerve NBS od oko 10 milijardi evra, koje se "nalaze na sigurnom".

Odgovarajući na pitanja poslanika, on je objasnio da je 72 odsto deviznih rezervi uloženo u hartije od vrednosti, 24 odsto je u vidu depozita, a četiri odsto je u zlatu i efektivnom stranom novcu.

Prema njegovim rečima, od 2,33 milijarde evra depozita najveći deo nalazi se u centralnim bankama i međunarodnim finansijskim organizacijama, od čega je najveći deo u Bundes banci i Američkim federalnim rezervama.

Jelašić je rekao da je kao posledica krize usporena kreditna aktivnost poslovnih banaka u zemlji i iz inostranstva i dodao da je od 35 banaka u Srbiji 28 najavilo da ne planira povećanje marži na stare kredite.

Guverner NBS je ukazao da je smanjenje kamatnih stopi na kredite moguće na tri načina - kod dinarskih neophodno je smanjenje referentne kamatne stope, što zavisi od inflatornih očekivanja u zemlji, dok su kamate na kredite u evrima "u rukama" Evropske centralne banke.

Smanjenje kamata na obe vrste kredita je i pitanje kreditnih marži, koje se smanjuju ako se povećava kreditni rejting zemlje, čemu bi doprineo aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom, dodao je Jelašić.

Dok predstavnik Vlade Slobodan Ilić smatra da nema osnova za povećanje državnih garancija na štedne uloge koji su veći od 3 hiljade evra, predstavnici opozicije insistiraju upravo na povećanju garancija i na formiranju kriznog štaba kako bi se pomoglo i građanima i privredi.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić ocenio je da nema potrebe da u Srbiji zakonski bude povećan iznos osiguranih depozita, kao šsto su to predlagali predstavnici opozicije.

Struktura štednje od 6,2 milijarde evra u Srbiji je takva da više od 80 odsto štedišta ima depozite do 3.000 evra, tako da su oni pokriveni sadašnjim propisima, 13 odsto štediša ima štednju od 3.000 do 5.000 evra, a sedam odsto više od 5.000 evra.

Šef Ekonomskog saveta DSS-a Nenad Popović izjavio je da je za sada zadovoljan radom NBS, ali da očekuje da će vrhunac krize nastupiti u februaru i martu sledeće godine, za šta treba biti pripremljen.

Šef poslaničkog kluba LDP-a Čedomir Jovanović rekao je da je predlog te stranke povećanje osiguranog depozita u realnim granicama, izmena rebalansa budžeta i "stezanje kaiša", što bi trebalo da smanji inflatorna očekivanja i referentnu kamatnu stopu i pojeftini kredite.

Odboru za finansije, obratio se i predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac koji je rekao da komsija neće odobriti zatvaranje beogardske berze, jer bi, kako kaže, imalo više štete nego koristi.