"Energo-Zelena" pokrenula arbitražu protiv Srbije

"Energo-Zelena" je najavila da i će obustaviti sve aktivnosti, ali i mogućnost zatvaranja postrojenja.

"Zbog sistematskih propusta Republike Srbije da sprovede sopstvene propise u oblasti prerade životinjskog otpada, naša investicija je ozbiljno ugrožena i naša kompanija posluje sa značajnim gubicima", rekao je agenciji Beta direktor kompanije "Energo-Zelena" Tom Hanson.

Hanson je ukazao da je "Energo-Zelena", kao jedina kompanija za neškodljivu preradu opasnog životinjskog otpada u Srbiji koja posluje u skladu sa važećom zakonskom regulativom, "kontinuirano izložena nelojalnoj konkurenciji i očiglednoj diskriminaciji".

Prema njegovim rečima, sistematskim propustima da sprovede sopstvene propise o preradi životinjskog otpada Srbije je nanela štetu kompaniji "Energo-Zelena" i ugrozila životnu sredinu i javno zdravlje svojih građana i građana drugih zemalja.

Hanson je dodao da je Srbija takođe prekršila svoje međunarodne obaveze koje proističu iz bilateralnog investicionog sporazuma sa Belgijom (Sporazumom između Belgijsko-luksemburške ekonomske unije i Srbije i Crne Gore o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja koji je stupio na snagu 2007. godine).

Direktor "Energo-Zelene" je precizirao da je Upravni odbor kompanije, da bi se sprečili dalji gubici, odlučio da se obustavi sakupljanje i prerada životinjskog otpada od subote, 29. novembra, "a ukoliko se ne postigne dogovor sa državom do kraja decembra ove godine, zatvorićemo fabriku".

"Duboko smo razočarani investicionom klimom u Srbiji i nespremnošću Vlade Srbije da poštuje sopstveni zakon, ali i da uspostavi konstruktivan dijalog sa cijljem da se pronađe rešenje za ovaj problem", kazao je on, istakavši da je međunarodna arbitraža trenutno jedini način da se zaštiti ulaganje belgijske kompanije u Srbiju.

Hanson je rekao da je kompanija posvećena tržištu Srbije i da je inicijalno uložila 21,5 miliona evra u moderno postrojenje za neškodljivu preradu opasnog životinjskog otpada sa ciljem da započne dugoročno poslovanje i kreira održiva poslovna partnerstva.

Kao primer njihove posvećenosti srpskom tržištu, Hanson je naveo pomoć koju je "Energo-Zelena" pružila tokom majskih poplava vladama Srbije i Bosne i Hercegovine u borbi protiv posledica poplava i čišćenju terena od uginulih životinja, sprečavajući time nastanak i širenje zaraze. Tada je Energo-Zelena preradila oko 1.000 tona životinjskog otpada.

Direktor kompanije "Energo-Zelena" nije želeo da govori o detaljima arbitraže, jer je proces u toku.

Pokušaji da se mirno reši spor

Hanson je kazao da je kompanija pokušala da reši spor mirnim putem, te je 28. marta nadležnima poslala Obaveštenje o predlogu za mirno rešavanje investicionog spora. Ni po isteku šest meseci predviđenih za mirno rešavanje spora, belgijski investitor nije naišao na razumevanje nadležnih, već, kako je rečeno, na prazna obećanja i kontinuirano kršenje zakona.

Investitor je potom podneo Zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova 24. oktobra 2014. godine.

Početkom novembra "Energo-Zelena" je takođe obavestila Upravu za veterinu i načelnicu veterinarske inspekcije o svojim planovima, čime je za dva meseca produžila mogućnost za pronalaženje mirnog rešenja.

Menadžerka za finansije i knigovodstvo kompanije "Energo-Zelena" Kristina Miličević rekla je da je firma "svakoga dana suočena sa neregularnostima na tržištu sporednih proizvoda životinjskog porekla". 

Kao primer navela je nelojalnu konkurenciju dve kafilerije u državnom vlasništvu u Somboru i Ćupriji koje su, čim je "Energo-Zelena" počela da radi, spustile cene svojih usluga za 50 do 70 odsto, bez komercijalne logike.

"Procedure i standardi koje mi koristimo su izuzetno strogi. Instalirana je najsavremenija oprema i svih 43 radnika su prošli obuku za rad sa ovakvom vrstom materijala", ukazala je ona.

Miličevićeva je naglasila da će, ukoliko se ne postigne dogovor sa Vladom, krajem decembra zaposleni ostati bez posla. 

"To neće uticati samo na nas, već i na naše porodice. Gubitak će biti daleko veći i za državu Srbiju i Vlada ne bi to trebala da dozvoli, ukoliko se brine o svojim građanima, kvalitetu hrane za ljude i životinje i kvalitetu životne sredine", rekla je Miličevićeva. 

Prema podacima "Energo-Zelene", u Srbiji se od oko 250.000 tona životinjskog otpada godišnje propisno sakupi i preradi oko 70.000 tona, a 180.000 tona nestane u prirodi ili se ponovo vrati u lanac ishrane.