Zašto dinar slabi

"Slabljenje domaće valute posledica je delovanja kako domaćih tako i međunarodnih faktora. Deprecijacijski pritisci na dinar su prisutni od početka druge polovine godine, pri čemu se povremeno smanjivao ili pojačavao njihov intenzitet", navela je centralna banka u odgovoru agenciji Beta na pitanje šta su razlozi slabljenja dinara.

Dinar je danas dostigao najnižu vrednost u odnosu na evro u ovoj godini. Devizni kurs je danas 120,3978 dinara za evro.

Kako je objasnila NBS, uz prisutno razduživanje banaka i smanjeni devizni priliv po osnovu investicija, pritisci na dinar su dodatno intenzivirani zbog isplate dividendi od strane domaćih kompanija koji prenose deo ostvarenog profita vlasnicima u inostranstvo.

"Isplata dividendi jeste uobičajena i dozvoljena pojava, ali se zbog povećane tražnje za devizama odražava i na kretanja na deviznom tržištu. Takođe, u pravcu deprecijacije kursa dinara uticala je i smanjena tražnja i izlazak iz dinara od strane nerezidenata, što je intenziviralo pritiske na dinare", saopštila je NBS.

Takvi pritisci na domaće valute su, kako je istaknuto, "prisutni i u drugim zemljama u okruženju i posledica su neizvesnosti regionalnog karaktera ali i smanjenih monetarnih stimulansa od strane Feda i očekivanog povećanja stepena restriktivnosti, uz istovremeno pogoršanje izgleda za značajni oporavak svetske privrede".

NBS očekuje se da će početak sprovođenja mera fiskalne konsolidacije, kao i planirane strukturne reforme u narednom periodu pozitivno uticati na stabilizaciju kretanja na deviznom tržištu.

"Pozitivan doprinos vrednosti dinara daće očekivano postizanje sporazuma sa MMF-om o zaključivanju novog aranžmana iz predostrožnosti", procenila je centralna banka.

Smanjena referentna kamatna stopa

Izvršni odbor Narodne banke Srbije smanjio je referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, sa 8,5 na osam odsto, saopštila je NBS, prenosi Beta.

Kako je procenio Izvršni odbor, međugodišnja inflacija od marta ove godine kreće se ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, što će se nastaviti i u narednom periodu.

"Ovakvom kretanju inflacije doprineli su faktori sa privremenim uticajem, pre svega neočekivano nizak rast regulisanih cena i primarnih proizvoda kako na svetskom, tako i na domaćem tržištu. Faktori sa trajnim uticajem, poput agregatne tražnje u narednom periodu, imaće dodatno pojačano dezinflatorno dejstvo po osnovu smanjenja plata u javnom sektoru i penzija", ocenio je Izvršni odbor.

Očekuje se, kako je navela centralna banka, "da će započeto sprovođenje mera fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi umanjiti negativni uticaj spoljnih faktora koji proističe iz neizvesnosti u pogledu monetarne politike vodećih svetskih ekonomija".

Izvršni odbor je usvojio i novembarski Izveštaj o inflaciji u kojem su predočena aktuelna makroekonomska kretanja i mere monetarne politike. Izveštaj će biti predstavljen javnosti 19. novembra.

Naredna sednica Izvršnog odbora biće održana 11. decembra 2014. godine.