Šta koči šumsku zaradu

Svetska proizvodnja i potrošnja gljiva u svetu danas je premašila industriju kafe za skoro milijardu dolara.

Više od dve decenije Đorđe Antić iz Vranja sakuplja samonikle gljive za ličnu upotrebu. Sezonu, kaže, otvaraju smrčci zatim lisičarke i vrganji kojih u priorodi ima tokom leta i jeseni. Trenutno ih ne treba tražiti ispod 1.000 metara nadmorske visine.

Đorđe Antić kaže da je prošla godina bila loša, ali je ova malo gora. "Ove godine lisičarka je bolje ponela nego prošle, a vrganj slabije i to prilično. Međutim, radi se o tome da godina nije pogodovala i kvalitet je puno lošiji nego prošle sezone", kaže Antić.

Firme koje se bave otkupom, najpre su plaćale 1.000 dinara za kilogram sveže lisičarke, a zatim cenu spustile na 500 dinara. Pečurke ubrane u našoj zemlji izvoze se u Nemačku i Italiju.

"Otkupljujemo i dalje s tim što je lisičarka u završnoj fazi, ponuda kao da je stala ima u nekim malim količinama, već je kraj berbe. Očekujemo da će vrganja biti letos i na jesen", kaže Miodrag Nedeljković, izvoznik iz Leskovca.

Po potrošnji, bilo gajenih, ili samoniklih gljiva Srbi su na poslednjem mestu u Evropi. Danas se u svetu uzgaja više od 120 vrsta pečuraka, kod nas samo tri.

"Sve je manje interesovanja za samonikle gljive s obzirom da se sve veći broj gljiva gaji, da su gajene gljive neuporedivo jeftinije i sve će manje biti interesovanja za otkup. Praktično konzumiranje šumskih gljiva vam je kao da konzumirate meso divljači", kaže Branislav Uzelac iz Asocijacije gljivara Srbije.

Mnogo vrsta jestivih gljiva koje se nalaze u prirodi iz godine u godinu sve je manji.  

"Gajenje gljiva bi rešilo osim problema ishrane i proteina i problem otpada. Srbija se davi u otpadu posebno biljnog porekla, umesto da taj biljni materijal koristimo kao podlogu za gajenje pečuraka", kaže Uzelac.

Velika vlaga posebno pogoduje vrganju, a za dve do tri nedelje u šumama bi trebalo da se pojave prvi. Njihova otkupna cena znaće se kada počne berba.