Zarada i na deponiji

Deponije pored puta u Srbiji nisu retkost. Za većinu to je samo smeće koje bi što pre trebalo ukloniti i tako rešiti problem. Ipak, ima i onih koji su shvatili da prikupljanjem otpada mogu i da zarade. Prošle godine iz prirode je sakupljeno i prerađeno oko 300.000 tona otpada.

Obilazak vulkanizerskih radnji i prikupljanje guma za reciklažu je posao koji Kemalj Bejzaku svakodnevno obavlja. Mesečno može da zaradi i do 50.000 dinara, što je više od republičkog proseka.

Od tog novca, njegova osmočlana porodica uspeva da pokrije samo osnovne troškove, što je, kako kažu, bolje nego da čekaju milostinju.

"Ima nekih ljudi koji ne rade i samo misle da će nešto s neba da im padne. Mi se ne oslanjamo na državu, ako ne radimo, nemamo ništa. Dok se radi, opet imamo neki dinar da prehranimo porodicu", objašnjava Bejzaku.

Reciklažna industrija omogućava zapošljavanje ljudi nižih obrazovnih profila i pripadnika marginalizovanih grupa, koji na tržištu rada baš i nisu traženi.

"Dobar model da oni zarađujući na taj način, da ne budu ni socijalni slučajevi, da ne budu ni na birou rada, u sivoj zoni ekonomije i da budu pošteno plaćeni za ono što zarade", ističe Ana Petrović iz Udruženja reciklera Srbije.

Kako kaže, na taj način se daje mogućnost da imaju kreditne kartice i da podižu kredite, da školuju decu i da putuju.

Reciklaža je najmlađa industrijska grana u Srbiji i jedina koja u vreme krize beleži rast. U poslednje tri godine broj preduzeća koja se bave reciklažom povećan je 10 puta. U ovoj industriji trenutno je zaposleno više od 10.000 ljudi.

Neiskorišćeni potencijal

Fabrika za preradu gume nadomak Novog Sada ima 100 svojih radnika i nekoliko stotina kooperanata. Godišnje mogu da prerade 45.000 tona otpada. Sada koriste samo polovinu kapaciteta.

"Postoji relativno ograničenje koliko zemlja svojom privrednom aktivnošću generiše otpadnih guma. Postoji i mogućnost uvoza otpadnih guma, ali o tome ne razmišljamo pošto je strategija našeg ministarstva da se prvo sve količine otpada u zemlji prerade", objašnjava Nenad Ratković iz preduzeća "Ekoricajkling".

Stručnjaci procenjuju da bi do 2016. godine u ovoj oblasti u Srbiji moglo da se otvori još 40.000 novih radnih mesta. Cilj države je da do kraja decenije zemlja u reciklaži dostigne evropski prosek koji je tri i po puta veći od našeg.

U nadležnom ministarstvu kažu da se u prethodnom periodu malo vodilo računa u oblasti zaštite životne sredine, i da se novac namenjen u te svrhe najmanje koristio za to. 

"Zbog toga smo sada u situaciji da su reciklažni potencijali mnogo veći nego što se oni zaista koriste", kaže Ksenija Đošanović iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Da bi se više recikliralo, osim novca potrebno je i promeniti svest građana. Ali, dok smeće ne budemo počeli da razvrstavamo, biće dovoljno da ga bar odlažemo na mesta koja su za to predviđena, a ne da ga bacamo pored puta ili u reke.