Oprezno sa novim kreditima

Prošlo je skoro godinu dana od početka primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i individualnog vrednovanja klijenata. Najviše pritužbi bilo je na jednostrano povećanje marže na kredite indeksirane u švajcarskim francima. U međuvremenu je najveći broj primedbi uvažen.

Međutim, postavlja se pitanje da li građani mogu ovoliko da se zadužuju, u situaciji kada ne primaju redovno zarade i kada im potrošačke želje nisu usklađene sa primanjima.

Građani koji imaju čekove, kreditne kartice i rate za kredit, a zarada im kasni, mogu da dođu u vrlo neprijatnu situaciju.

Kada ubace karticu u bankomat shvate da im je račun blokiran bar do prve uplate. U razgovoru sa bankarom dolaze do saznanja da im je život zagorčalo neko davno zaboravljeno kašnjenje koje umanjujje kreditni rejting klijenata banke.

"Naravno u skladu sa zakonom koristi se izveštaj kreditnog biroa koji nam daju jasniju sliku o klijentu ne samo kod naše banke nego i kod drugih banaka i na osnovu tako sveobuhvatne analize odlučujemo da li ćemo dodeliti neki kreditni proizvod ili ne", objašnjava Jasmina Vragović iz Poštanske štedionice.

U Poštanskoj štedionici kažu da ukoliko njihov klijent izgubi posao, na njegov zahtev se omogućava reprogram obaveza, odnosno uvodi se "grejs period" od godinu dana za obaveze koje ima prema banci.

Savetnička služba

Aleks Milovanović posle dvadeset godina života u Južnoj Africi kaže da banke u toj zemlji nemaju surov odnos prema klijentu posebno od 2005. godine. Tada je donet novi zakon koji najjednostavnije predočava klijentu sve mogućnosti i zamke kreditiranja. Država plaća činovnike da posavetuju čak i one koji su pozajmljivali novac van banaka.

"Za takve i vrlo siromašne ljude država daje tu savetničku službu, ima svoje ljude koje plaća, a svaka banka od koje su pozajmljivale pare u svakoj poslovnici ima svoje činovnike koji daju savete kako da reprogramirju dugove. Da kaže 'izgubio sam posao, tri naredna meseca ne mogu da otplaćujem dug' i to nije problem da banka izađe u susret", objašnjava Milovanović.

I dok je u Južnoj Africi zabranjeno iseljavanje iz stanova sa aktiviranom hipotekom kreditno nesposobnih lica od februara do septembra dok traje zima, u Srbiji se sve više razmišlja na principima kapitalizma.

"Dakle, nije više tako sigurno, da ćete ako se zadužite za godinu, dve ili pet godina imati isti prihod kao što imate u ovom trenutku. Građani moraju malo da pogledaju sopstvenu budućnost da procene šta će se sa njihovim poslom dešavati u narednim godinama i da na osnovu toga prave kalkulacije i da moraju da budu krajnje ozbiljni", upozorava Mijat Lakićević iz Novog magazina.

Naš zakon dozvoljava kreditnu ratu koju izračunate tako što od ukupne zarade odbijete minimalan iznos zarade neophodan za preživljavanje, a to je od 15 do 17 hiljada dinara. U Južnoj Africi prvo plaćate komunalije i hranu, a rata može da bude tek pola novca od preostalog neraspoređenog dela zarade.