Srpska tezga na svetskoj pijaci

Srbija godinama beleži suficit u izvozu hrane. Najviše deviza donosi nam kukuruz, šećer i zamrznuto voće, a najmanje meso, mesne i mlečne prerađevine kao proizvodi više faze prerade.

U završnoj fazi je pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, što bi trebalo da nam omogući lakši izvoz hrane.

Neke mere koje je vlada uvela kako bi obezbedila snabdevenost domaćeg tržišta i zaštitila potrošače, uskoro prestaju da važe. To se, pre svega, odnosi na zabranu izvoza kukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe, uvedenu zbog dugotrajne suše.

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić kaže da ta mera i uredba o ograničenju marži za pet osnovnih životnih namirnica neće važiti posle decembra.

"Cene se će formirati slobodno na tržištu, ali ćemo tražiti druge modalitete kako da zaštitimo potrošače", ističe ministar Ljajić.

Na konferenciji posvećenoj povećanju izvoza hrane konstatovano je da poslednjih sedam godina Srbija beleži suficit u izvozu hrane.

Ipak, stručnjaci ističu da nemamo ni količine, ni ujednačen kvalitet hrane namenjen svetskoj pijaci. To je slučaj i sa proizvodnjom voća i povrća.

Povrtar iz Gospođinaca Lazar Đukić kaže da je problem kad imaju malo. "Kad bilo ko ozbiljan dođe i kaže: 'Dajte mi pet šlepera nedeljno', trebalo bi svi da se udružimo kako bismo mogli bilo gde da izvozimo", ističe Lazar Đukić.

Svinjsko i živinsko meso, mleko i krompir i dalje ne možemo da izvozimo u Evropsku uniju jer nemamo izvozne dozvole.

Goran Živkov iz kompanije "SEEDEV" smatra da su danas neophodni standardi da bi izvozili.

"Jednostavno, ako ih nemate ne možete da izvozite. Čak  kada sve to imate, a niste cenovno ili kvalitetno konkuretni, opet vam ništa ne vredi", ističe Živkov.

Suficit u trgovini poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, kako tvrde stručnjaci, nije posledica velikog izvoza hrane nego malog uvoza namirnica usled niskog standarda i visokih carina.