Evropa traži izlaz iz krize

U Briselu na dvodnevnom samitu Evropske unije lideri pokušavaju da se dogovore o čvršćoj fiskalnoj i političkoj Uniji.

Da bi smanjili pritisak finansijskih tržišta i obuzdali dužničku krizu, oni treba da usvoje pakt kojim će se, sa oko 130 milijardi evra nepotrošenih sredstava, podstaći privredni rast i zapošljavanje.

Problemi se uvećavaju a dužnička kriza širi poput zaraze. Lideri Nemačke i Francuske uveravaju javnost da je postignut napredak, pre svega kad je reč o privrednom rastu, i da je neophodno da Unija bude čvršće povezana.

"U centru debate biće Pakt o rastu i zapošljavanju. U proteklih godinu dana radili smo na tome i sada je vreme da usvojimo nove mere", kaže nemačka kancelarka Angela Merkel.

"Uradićemo dobar posao ako povećamo ekonomski rast i ako hitno pomognemo zemljama koje ne mogu da izdrže povećanje poreza, ali poštuju svoje obaveze", rekao je Fransoa Oland, predsednik Francuske.

Kipar se pridružio prezaduženim zemaljama evrozone koje traže pomoć, Grčka od MMF-a zahteva više vremena za otplatu dugova, rastu kamate na italijanske i španske obveznice.

"Nadam se da će na samitu biti donete odluke koje će stabilizovati finansijsko tržište i smanjiti troškove zaduživanja Italije i Španije", rekao je Oli Ren, evropski komesar za ekonomiju.

Britanski premijer Dejvid Kameron nezadovoljan je što rešavanje dužničke krize u evrozoni ide brzinom puža. Analitičari sumnjaju u uspeh samita.

"Čuli smo Angelu Merkel koja kaže da, dok je ona živa, neće biti evro-obveznica, tako da očekujem mnogo različitih predloga i obećanja i ne verujem da će se bilo šta rešiti na samitu", smatra Marin Mišel, analitičarka tržišta.

Tokom radne večere lideri će raspravljati o predlogu da zemlje koje krše pravila o visini duga moraju da odustanu od dela suvereniteta u budžetskoj politici i prepuste ga Briselu.