Povećanje PDV-a kao krajnja mera

Jedna od glavnih prednosti Srbije kao investicione destinacije jesu niske stope na dobit kompanija i poreza na dodatu vrednost. Dok je ta stopa kod naših suseda Hrvata i Mađara 23 odsto sa perspektivom povećanja na 25 odsto, Srbija uz Bosnu i Hercegovinu ima jedan od najnižih PDV-a u Evropi, 18 procenata.

Ukoliko u ovoj godini punjenje budžeta postane problematično. i Srbija bi mogla da se osloni na korekciju poreske stope.

"Ako je osnovica veća, ako je promet veći, za datu poresku stopu će doći do rasta prihoda. Ako je poreska osnovica manja, broj transakcija koje se oporezuju će biti manji uprkos povećanju PDV stope, a to će onda značiti pad prihoda", kaže profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić.

Ekonomisti upozoravaju da bi povećanje poreza najviše pogodilo najsiromašnije kategorije stanovništva, jer su porezi direktno povezani sa njihovom kupovnom moći.

U ovom trenutku malo je verovatno da će država posegnuti za povećanjem stope PDV-a. Kao prvo, promet u trgovini na malo posle više godina počeo je da se oporavlja. Drugo, neizvesno je da li bi se budžet na taj način izdašnije punio i treće - bio bi to snažan cenovni šok za stanovništvo.

Krhki ekonomski pokazatelji koji se najviše oslanjaju na smanjenje inflacije i stabilan kurs dinara mogli bi da budu ugroženi samo ako drastično padne ekonomska stopa rasta. Tako ćemo ostati pred dilemom: stati sa investicijama i rashodima ili povećati prihode.

Guvererner NBS Dejan Šoškić kaže da je uticaj PDV-a na inflaciju jednokratan kao što se desilo u Rumuniji, Hrvatskoj i drugim zemljama koje su radile korekciju PDV-a. 

"To je praktično jednokratni šok koji ostaje u godišnjoj meri inflacije dok se taj šok ne isključi iz godišnje osnove za izračunavanje inflacije", ističe Šoškić.

Ekonomska politika ne može više da se oslanja na dodatna zaduživanja, pa neće biti iznenađenje da već na jesen vlada predloži povećanje PDV-a.