Zakon štiti klijente

Šest meseci od donošenja, od danas počinje da se primenjuje novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Time bi trebalo da se zaštite prava klijenata koji su do sada teško dokazivali propuste banaka.

Osnovna novina jeste predvidivost izračunavanja marži i vraćanje kamata na početni nivo pri sklapanju kreditnih ugovora.

Novi Zakon trebalo bi transparentnije da prikaže pravila koja će za obe strane važiti pri sklapanju ugovora o kreditiranju, a to se odnosi na sledeća prava: na ravnopravnost i korisnika i davoca usluge, na informisanje, na odredivost kamate i na zaštitu od diskriminacije.

Takođe, klijent je dužan da se upozna sa predugovorom, ali i može i da odustane od ugovora u roku od 14 dana, osim u slučaju stambenih kredita. Klijenti imaju i pravo na prevremenu otplatu sa nižom stopom po srednjem kursu.

Ipak, građane najveće interesuje način izračunavanja marže.

"Dakle marža se izračunava ako pođemo od tih pet odsto, recimo inicijalne valoreme, na način da se tih pet odsto inicijalne nominalne kamatne stope umanji za vrednost referentne kamatne stope, na primer euribora, ako je on pomenut u ugovoru, ali koji je važio na dan zaključenja ugovora", kaže Mira Erić Jović, viceguvernerka NBS.

Upravo promena te kamate posle zaključenja ugovora je najviše zbunjivala klijente. Iako je jasno da bi marže trebalo vratiti na početni nivo pri ugovaranju, pitanje je šta sa neopravadano uzetim viškom novca kroz otplaćeni deo.

Ko odluči da se upusti u takvu avanturu, moraće da se pozove na stari Zakon o obligacionim odnosima.

"To je regulisano, rekla bih, na opšti način, i za takve propuste je nadležan sud", kaže viceguvernerka NBS.

Od danas klijentima sledi i pozamašno administriranje i odlazak u banku, radi preciznijeg informisanja, što je utemeljeno u nekoliko zakona, ali će za mnoge to biti pitanje granice dobog ukusa.

"Mi smo čuli, čak, recimo, da za svaki aranžman koji se radi sa bankom oni traže potpuno nove, a iste identične podatke, opet, ista dokumenta koja su već predata, i to već predstavlja lošu poslovnu politiku banke, tako da bi banka od svih tih dokumenata mogla da formira listu svojih klijenata", kaže Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije.