"Ratko Rudić – dogodio se" – premijerno prikazan dokumentarac o najtrofejnijem vaterpolo treneru svih vremena

Film autora Dejana Aćimovića hronološki je sumirao karijeru Ratka Rudića. Rad na dokumentarcu trajao je pet i po godina, a uključio je 125 sagovornika iz osam zemalja koji su govorili na osam različitih jezika. Razgovore sa nekadašnjim Rudićevim saradnicima, Aćimović je obavljao na autentičnim mestima gde su stvarani uspesi.

Rudić je najtrofejniji vaterpolo trener na svetu sa 39 medalja, od kojih je 25 osvojio s nacionalnim timovima.

"Rudić je obojen je svim bojama, govorim u pozitivnom tonu, crvenom bojom u trenutku, plavom... Nikada nije crno-beo. Ima dozu beline u svom uspehu. Crnu boju u porazu, ali on to preskače, ide dalje. Uvek je menjao boje u zavisnosti od toga šta mu život nosi", naveo je autor filma Dejan Aćimović.

Reditelj navodi u razgovoru za RTS da je sve što je u životu Rudić radio – gigantski.

"Kada čovek čita njegove uspehe, može da se zatekne pred informacijama. Međutim, Rudić je svestrana ličnost. Voli da slika, igra šah, sluša džez. Kada razgovaramo o svetskoj književnosti, imam utisak kao da razgovaram s univerzitetskim profesorom. Cela ekipa je bila impresionirana njegovim stavom i obrazovanjem", rekao je Aćimović.

Rudić je igračku karijeru započeo 1959. godine u Jadranu, gde je proveo osam, a potom bio je deset godina u Partizanu. Karijeru je okončao 1981. godine. Po završetku aktivnog igranja, posvetio se trenerskom pozivu. Predvodio je pet reprezentacija: Jugoslaviju (1984–1988), Italiju (1990–2000), SAD (2001–2004), Hrvatsku (2005–2012) i Brazil (2013–2016).

Motivacija izazvana bezgraničnim poverenjem

Selektor seniorske reprezentacije Jugoslavije postao je krajem februara 1984. godine, nekoliko meseci pre Olimpijskih igara u Los Anđelesu. Rudić je bio poznat po disciplini, napornim pripremama uz ubacivanje mlađih talentovanih igrača poput Igora Milanovića u reprezentativni sastav. U Los Anđelesu je Jugoslavija osvojila zlatnu medalju.

Igor Milanović, nekadašnji vaterpolista i reprezentativac Jugoslavije, u filmu je opisao Ratka Rudića kao čoveka koji menja boje i koji utiče na promene kod drugih.

"Motivisao nas je bezgraničnim poverenjem, studioznošću, dubinom analize svakog protivnika i pripremom utakmice kroz taktiku i savršenstvom fizičke spreme. Mislim da niko nikada nije tako trenirao kao što smo mi tih godina u Partizanu. Ubedio nas je da njegovim načinom i sistemom možemo doći do prvog mesta i kada to osvojimo, jednom, drugi i treći put… onda nam nije bila potrebna spoljna motivacija, jer smo mu bezgranično verovali. S druge strane, bez obzira na njegovu disciplinu i strogost, mi smo osećali da brine za nas", rekao je Milanović o Ratku Rudiću.

Posle Los Anđelesa, Jugoslavija je trijumfovala i 1988. u Seulu, a s Rudićem na klupi upisani su trijumfi na Svetskom prvenstvu 1986. u Madridu, dve uzastopne srebrne medalje na Evropskom prvenstvu 1985. i 1987 i zlatna medalja na Svetskom kupu 1987. u Solunu.

"Mi smo 1986. godine pre polufinala imali dilemu. U grupi smo igrali poslednju utakmicu s Italijanima, pobednik je trebalo da ide na Ruse. Rusija je tog leta bila nepobediva. Počela su šuškanja kod starijih igrača da li da izgubimo utakmicu pa da igramo protiv Amerikanaca i da na neki način obezbedimo srebro. Ratko je to presekao odlučno i strogo. Rekao je: 'Ekipa koja hoće da bude svetski prvak ne sme da razmišlja o bilo kome, ona hoće da pobedi svakog. Mi idemo danas da pobedimo!' Eto, takav je Ratko bio, bez kalkulacija", istakao je nekadašnji vaterpolista Igor Milanović.

Rudić je sa tri različite reprezentacije na Olimpijskim igrama osvojio četiri zlatne medalje i jednu bronzanu. Jedan je od retkih sportista koji je osvajao Olimpijske medalje u vaterpolu i kao igrač i kao trener.

"To je nešto što stoji u čoveku. Kada sam počeo s trenerskim poslom, imao sam istu motivaciju da osvojim juniorsko prvenstvo, kao što sam imao sa bilo kojom reprezentacijom da osvojim Olimpijske igre. Jednostavno, ja sam ambiciozan i imao sam veliku želju da uspem sa ekipom – to je u meni stalno postojalo. Sve sam posvetio vaterpolu. Uvek je moj cilj bio prvo mesto. Motivaciju i energiju nikada nisam gubio", naveo je Ratko Rudić za RTS.

Vaterpolo stručnjak Ratko Rudić (1948) je rođeni Beograđanin, a kako ističe, tokom trenerskog rada vodio se željom da igračima prenese mirnoću.

"Na pripremama sam bio vrlo oštar, tražio sam da simuliramo prave utakmice. Međutim, na takmičenjima sam se približavao igračima, bio sam miran, tražio to i od njih. Jer, uvek kada određeni trener ima energiju on to i prenese na igrače. Pošto nisam imao strah, nikada nisam razmišljao negativno, uvek sam razmišljao kako da pobedimo", zaključio je Rudić u razgovoru za RTS.

Dokumentarni film "Ratko Rudić - dogodio se" je rađen u koproduciji Radio televizije Srbije i Hrvatske radio-televizije, a u 115 minuta opisana je jedna svetska vaterpolo era.