Đokovićev prethodnik iz vojvođanskog sela, Momčilo Tapavica, prvi Srbin sa olimpijskom medaljom

Šira javnost ne poznaje lik i delo Momčila Tapavice, kao ni selo Nadalj u kome je rođen. Međutim, sve dok bude goreo olimpijski plamen i dok je puteva kojim se ide u Tapavičino rodno mesto, tačno na sredini Vojvodine, u njegovu slavu najglasnije govoriće upravo Nadaljčani.

Još je Napoleon u austrijskim ratovima upoznao šajkaše iz ovog kraja. Pa, čini se da je snagu i hrabrost nasledio i Tapavica. Ipak, priča o njemu račva se uspešno u više pravaca, te su i izdanci njegovog uma simboli gradova.

"Bio je đak generacije u osnovnoj školi i srednjoj školi koju je završio u Novom Sadu u nekadašnjoj Velikoj pravoslavnoj gimnaziji, odnosno današnjoj Zmaj Jovinoj gimnaziji. Kasnije je otišao na studije arhitekture u Budimpešti", naveo je istoričar Srđan Bošković.

Aatletizam i sportski duh su ga preporučili kao jednog od 13 članova koji su predstavljali Ugarsku na Olimpijskim igrama.

"Bio je vrlo istaknut i poprilično snažan po svojoj građi. U nekim zapisima stoji da u vreme služenja vojnog roka u Budimpešti, gde je služio kao gardista, da je demonstrirao svoju snagu tako što bi uhvatio dva pitomca i ispod miške ih nosio trčeći oko poligona za gađanje", opisuje Dejan Korceba iz Doma kulture u Srbobranu. 

Iako se takmičio pod zastavom Ugarske, istorija je zapamtila Tapavicu kao prvog Srbina i Slovena koji je osvojio medalju na prvim modernim olimpijskim igrama u Atini. Tačno 112 godina pre uspeha sunarodnika Novaka Đokovića, Tapavica se ovenčao bronzanom medaljom, ali to nije jedina disciplina u kojoj je imao uspeha.

Sem sporta, značajan dorinos i u arhitekturi

Tapavica je veliki doprinos dao i kao arhitekta, zato opravdava definiciju renesansnog čoveka. Do kraja života ostao je veran rodnom Nadalju i pomagao je na svaki način, zato se meštani ovog mesta trude da na svaki način očuvaju uspomenu na njega, i da o tome uče i nove generacije.

Učiteljica Sonja Stojinović navela je njegov doprinos za lokalnu zajednicu.

“Najznačajnije stvari koje je uradio za nas je izrada atarskih puteva, to što se samostalno ponudio da izradi restauraciju naše pravoslavne crkve u Nadalju“, rekla je Stojinovićeva.

Pored Nadalja, Tapavica je stvarao i u Novom Sadu.

"Podigao je, može se reći, jedan od najlepših i najznamenitijih objekata. To je zgrada Matice Srpske, koja je bila namenjena da se po legatu Marije Trandafil Popović, bude zapravo sirotište", priča istoričar Srđan Bošković.

Veličan širom bivše Jugoslavije

Nakon Drugog svetskog rata, Tapavica se preselio u Istru. Umro je u Puli, 1949. godine. Njegove biste nalaze se u mnogim gradovima bivše Jugoslavije, ipak, najvažnije svedočanstvo velikana čuvaju u njegovom selu.

"On je na poziv crnogorskog kralja Nikole, uradio Narodnu banku na Cetinju, projektovao je kolašinski put, obnavljao je mnoge zgrade tamo", rekla je Milica Tapavica Tomić.

Njegovi potomci, među kojima je i Milica, ponosni su na nasleđe pretka, pa je svako sportsko takmičenje prilika da se okupe i povedu razgovor o njemu.

"Umem da se našalim sa svojim sinom kako nije makar nastavio da gaji sportski duh, vođen primerom pretka", kaže Milica.

Kada se pričao Momčilu Tapavici uglavnom se ističe da nije mala stvar kada u rodoslovu imaš uzora i olimpijskog šampiona.