Kajgana Svetog Petra

Prolazim ne baš striktni pretres, provlačim akreditaciju kroz skener, ulazim u kompleks Rolan Garosa – sa leve strane već oko 10.30 ujutru nekoliko ljudi čeka ispred kioska "Perijea".

Na suprotnoj strani momak puni aparat za sladoled. On nema mnogo posla tako rano, imaće ga sigurno nešto kasnije.

Kisela voda "Perije" stvarno nije loša, to vam kaže čovek koji baš i ne voli taj napitak, a na istom mestu možete kupiti sendviče, kroasane i sve ono sitno što ne predstavlja pravi obrok.

Cene su sve samo nisu sitne – sendviči se kreću od pet evra pa naviše, hot-dog je sedam, a za pola litre spomenute kisele vode morate izdvojiti tri evra i 80 centi. Postoje i "jeftinije" opcije, pa tako sendvič ili nešto drugo, u kombinaciji sa prilogom, sokovima ili vodom košta 10-13 evropskih novčanica.

Malo dalje od momka sa sladoledom ide prvi turnirski butik, potom "Lakostov" butik (cene je iluzorno spominjati), posle čega još jedan punkt hrane i pića.

Za hamburgere, pice i ostalu "ozbiljniju" klopu, bez dvocifrenih apoena ne treba ni stajati u red.

Dva lokala dalje stiže se i do kioska kafe "Lavaca", jednog od najvećih sponzora pariskog grend slema. Redovi su tu najduži. Kratak espresno iznosi 2,5 evra, najskuplja kafa je šest, ali morate imati u vidu da za svaku čašu plaćate kauciju. Novac dobijate kada ambalažu vratite nazad.

Dublje u kompleksu, između stadiona "Filip Šatrije" i terena broj 1, nalazi se zona u kojoj su smešteni pravi restorani. Ako uopšte dođete do mesta, za sto se ne seda bez 70+ evra. Na meniju su obično paste, mesni proizvodi u sosevima, karakterističnim za francusku kuhinju.

Kada smo kod francuske kuhinje, treba napomenuti da postoje dva restorana namenjena medijima i ljudima koji se nalaze u organizaciji. Ipak , hrana je sve samo ne dobra. Majonez standardno vrhunski, pecivo takođe, ali sve ostalo vrlo problematično.

Na primer, Francuzi mnogo vole da jedu krvavo meso, ali baaaš krvavo. I ovih naših 11 evra gratisa na akreditaciji često ode na nešto veoma neukusno.

Napici su pristupačniji, oni najpoznatiji koštaju oko četiri evra, pivo je pet, a šampanjac "na čašu" ide do 15. Ukoliko želite čitavu flašu, što bi mladi rekli, morate izvaditi "dve glave" za jedno od najpoznatijih penušavih vina na svetu.

Čipsevi kao da su od zlata, ne zaostaju ni oni sladoledi sa početka teksta. Kada se pretvore u naš novac, ne budu ispod 450 dinara po komadu.

Cene su ovde otprilike dva do tri puta veće nego u gradu, ali objašnjenje je vrlo jednostavno.

"Rolan Garos je jedan od najprestižnijih turnira na svetu i ovde sigurno nećete naći cene kako što su u radnjama", rekao je jedan od prodavaca.

Kada se u kalkulaciju uračunaju ulaznice, suveniri i sve od prateće "opreme", dan na Rolan Garosu košta kao, poznata je izreka, Svetog Petra kajgana.

Sa hrane je trebalo prebaciti se na tenis, ne baš uvek jednostavan posao.

Novak Đoković, jedini preostali srpski teniser u pojedinačnoj konkurenciji, imao je trening na kojem mu je društvo pravila cela porodica. Majka Dijana i otac Srđan stigli su da ga podrže, a on na kraju razmenio nekoliko udaraca sa decom – Tarom i Stefanom.

"Činjenica je da sam drugačije tretiran i to verovatno ima veze sa zemljom iz koje sam i dela sveta iz kojeg dolazim", rekao je Đoković srpskim novinarima, a kompletnu izjavu ćete tokom večeri moći da čitate na portalu RTS-a.

Dok smo se borili da nas ne izbace sa "Žan Buena", Rodžer Federer je lako završio posao protiv Leonarda Majera, Janko Tipsarević i Dušan Lajović su nastavili sa sjajnim partijama u dublu, dok su kod žena prošle Marketa Vondrušova, Petra Martić, Džoana Konta...

Novak svoj meč sa Jan-Lenardom Štrufom igra sutra uz prenos na našim programima, tada ćete moći da pogledate i kakav je proces kupovine ulaznica za turnir, i da saznate mnoge druge zanimljivosti.

Pozdrav iz Pariza!

Nikola Đukić (NikolaDjukic43)