Ovo (možda) niste znali o tenisu

Zvanično, hrvatski teniser Ivo Karlović odservirao je najbrži servis. On je na meču Dejvis kupa 2011. godine „ispalio" lopticu brzinom od 251 kilometar na čas. Iako Karlovićev servis stoji na zvaničnoj listi rekorda još trojica tenisera servirala su brže od njega.

Američki teniser Bil Tilden 1931. godine uspeo je da servira lopticu brzinom od 263 kilometara na čas, ali se zbog nepouzdane tehnologije tog doba ovaj rezultat ne smatra relevantnim. Istu brzinu servisa kao Tilden imao je i Australijanac Semjuel Grot, dok je Francuz Albano Oliveti nešto slabije servirao, 257 kilometara na čas. Ipak, ATP (Asocijacija teniskih profesionalaca) ove servise nije uvrstio na listu najboljih jer su ostvareni na čelindžer turnirima. Viktor Troicki sa 232 kilometara na čas drži srpski rekord u brzini servisa.

U ženskom tenisu rekord u brzini servisa drži Venus Vilijams koja je jednom prilikom servirala 209 kilometara na čas, dok je njena sestra Serena uspela da servira samo kilometar sporije.

Najviše aseva u jednom meču odservirao je Džon Izner, koji je u junu 2010. godine na Vimbldonu protiv Nikolasa Mahuta imao 113 aseva. Sam Mahut je na istom meču odservirao 103 asa. Isti meč je najduži u istoriji tenisa imajući u vidu da je trajao 11 sati i pet minuta. Hrvatski teniser Goran Ivanišević u jednoj sezoni imao je 1477 asa što je i dalje zvaničan rekord. Sama teniska loptica teži tačno 56,69 grama.

Zanimljivo je da je otvorena era svetskog tenisa počela 1968. godine kada je na svim gren slem turnirima konačno zaigrali profesionalci. Pre toga pravo učešća imali su samo amateri. ATP (Asocijacija teniskih profesionalaca) osnovano je 1972. godine. Iako je reket osnovni „alat" tenisera, zanimljivo je da se ovaj sport na početku igrao rukom.

Poznato je da Rodžer Federer sa 17 gren slemova drži rekord među teniserima. Švajcarac je zaradio i najviše novca od nagrada u tenisu. Do sada Federer je samo od nagrada zaradio nešto manje od 78 miliona dolara.

Dok je Federer igrač sa najviše osvojenih gren slemova, koji drži i mnoge druge teniske rekorde, Boris Beker je najmlađi teniser koji je osvojio gren slem. Nemac je imao samo 17 godina kada je 1985. trijumfovao na Vimbldonu.

Jedini igrač koji je dve godine osvojio sva četiri gren slema je legendarni Rod Lejver kome je to pošlo „za reketom" 1962. i 1969. godine.

U ženskom tenisu nepremostivu granicu postavila je Australijanka Margaret Kort koja je u karijeri osvojila čak 24 gren slema, dva više od Štefi Graf. Kortova je najviše puta trijumfovala u svojoj domovini gde je osvojila 11 Australijan opena.

Ako je Kortova osvojila najviše gren slemova, Martina Hingis je najmlađa teniserka koja je postala svetski broj jedan. Švajcarska teniserka to je ostvarila 1997. godine kada je imala samo 16 godina.

Zanimljivo je da je najkraće finale gren slema u istoriji bilo ono odigrano 1982. godine na Rolan Garosu. Publika nije stigla ni da sedne na svoja mesta kada je Štefi Graf za samo 32 minuta „počistila" Natašu Zverevu sa 6:0, 6:0.

Federerov idol (kako sam Švajcarac kaže), Štefan Edberg pažnju javnosti privukao je još kao mlad igrač kada je u jednoj sezoni (1983. godine) osvojio sva četiri juniorska gren slema.

Vimbldon je prvi turnir koji je odredio iste nagrade za tenisere i teniserke. To se dogodilo 2007. godine. Jedan od zaštitnih znakova Vimbldona su jagode. Procenjuje se da publika na Vimbldonu svake godine pojede 24 tone jagoda. Takođe svake godine se servira 300.000 šolja čaja i kafe.

Otvoreno prvenstvo Francuske poznato pod je pod imenom Rolan Garos. Malo ljudi zna ko je bio čovek po kojem je jedan od najvećih teniskih turnira dobio ime. Rolan Garos bio je francuski pilot i junak Prvog svetskog rata. U toku rata oboren je i zarobljen, ali uspeo je da pobegne iz nemačkog zarobljeništva i da se ponovo prijavi u vojsku. Drugi put je oboren krajem rata, 1918. godine, ali ovoga puta nije preživeo. Iako nikada nije igrao takmičarski tenis, voleo je sport a 1906. godine bio je i prvak Francuske u biciklizmu.

Za tenis se često kaže da je „beli sport". Prvi tamnoputi igrač koji je osvojio Ju-Es open bio je Artur Eš kome je to pošlo za rukom 1968. godine. Po njemu je naziv dobio i centralni teren na kompleksu na kojem se danas igra Otvoreno prvenstvo Amerike.

Malo je poznato da je zbog Nikole Pilića 1973. godine bojkotovan Vimbldon. Pilića je suspendovao teniski savez tadašnje Jugoslavije zbog odbijanja da nastupi za Dejvis kup reprezentaciju na meču protiv Novog Zelanda. Svetska teniska federacija prihvatila je suspenziju, ali ju je sa devet, smanjila na jedan mesec, što je značilo da Pilić nije mogao da učestvuje na Vimbldonu. Igrači okupljeni u ATP doneli su odluku da, ako ne može Pilić, ni oni ne učestvuju na prestižnom turniru. Od 16 nosilaca čak 13 je odustalo, uključujući i tadašnjeg prvog nosioca Stena Smita.