Sumo rvačice

Više ne postoji sport u kojem ne učestvuju žene. Dame su odavno prihvatile fudbal, nešto kasnije boks, a sve popularnije su i u ultimejt fajtu.

Jedan od opslednjih sportova koji je "osvojio" lepši pol jeste sumo rvanje. Tradicionalna japanska veština doskora je bila rezervisana samo za muškarce, ali nedavno su i dame počele da treniraju.

Zanimljivo je da je tradicionalno sumo bila muška veština gde je ženama bilo zabranjeno čak i da gledaju borbe.

Zabrana je dignuta tek u drugoj polovini 19. veka, a dame su veoma brzo postale vatrene navijačice u borbama.

Ipak, malo je poznato da je i u to staro vreme postojala ženska verzija ove veštine, tačnije borbe u kojima su učestvovali ženski borci.

Rodno mesto ženskog sumo rvanja (koje je nazvano onazumo) jeste japanska Osaka, a prve borbe zabeležene su početkom 18. veka. Nažalost, ove borbe su se najčešće odigravale u tadašnjim bordelima.

Osim mečeva između žena, često su organizovane i borbe u kojima su se žene borile protiv slepih muškaraca.

Ove borbe možda samo na prvi pogled izgledaju neozbiljno, ali do sredine 18. veka ženske sumo rvačice bili su dobro utrenirani borci.

U to vreme, ženski sumo postaje sve popularniji u Tokiju, ali ga posle nekog vremena vlasti zabranjuju, proglasivši ga nemoralnim.

Međutim, i pored zabrane, mečevi ženskog sumo rvanja organizovani su širom Japana. Ipak, ženama je taj sport potpuno zabranjen 1926. godine.

Smatralo se da je sumo za muškarce časna veština i nadmetanje, dok je ženski sumo služio samo kao zabava za muškarce, često povezivan sa bordelima i prostituisanjem.

Ni u tim momentima ženski sumo nije totalno zamro, već se povukao u ilegalu. Najveći proboj tog sporta u ženskoj konkurenciji predstavljala je odluka Olimpijskog komiteta iz 1994. godine da će ubuduće za olimpijska nadmetanja moći da konkurišu samo oni sportovi koji imaju i mušku i žensku konkurenciju.

Posle toga je usledila jedna od najradikalnijih promena u sumo rvanju, koji je pretendovao da još 2008. godine uđe u porodicu olimpijskih sportova. Sumo je i zvanično postao otvoren za žene.

Ženska sumo federacija osnovana je 1996. godine u Japanu, kada su počeli da se održavaju i prvi turniri. Zanimljivo je da su Japanke bile najmanje zainteresovane da se bave tim sportom.

Ta tradicionalno muška veština veoma brzo je pustila korene i kod lepšeg pola, a broj devojaka koji se bavio sumo rvanjem rastao je iz dana u dan. Organizovana su čak evropska i svetska prvenstva koja su privlačila sve veći broj gledalaca.

U današnje vreme, ženski sumo ušao je i u veliki broj srednjih škola, a sve više američkih i autralijskih koledža dodeljuje sportske stipendije damama koje se bave tim sportom.

Ipak, ženski sumo najbolje je prihvaćen u istočnoj Evropi. Takmičarke iz ovog dela starog kontinenta osvojile su skoro sve trofeje u četiri divizije, dok je samo jedna japanska takmičarka uspela da se probije do vrha.

Sumo je organizovanjem i ženske federacije ispunio skoro sve uslove da postane olimpijski sport, ali izgleda da je još daleko od pojavljivanja na Olimpijadi. Čini se da će najbolja šansa da postane deo olimpijske porodice sumo imati ukoliko Japan 2020. godine dobije organizaciju takmičenja. Ukoliko do toga dođe, taj sport moraće da zahvali damama.