Sportski fenomen koji je "zarazio" Zidana i Modrića – zašto se sve više igra padel

Posle nekoliko godina odbijanja da zaigram padel, odlučio sam da odigram meč i vidim šta je to toliko posebno u ovom novom sportu koji igraju svi, od Zinedina Zidana i Luke Modrića, pa sve do Zlatana Ibrahimovića i Nejmara.

Odmalena igram tenis i navikao sam na njegov prostor, pa mi je prvi utisak na padel terenu bio kao da sam ušao u "staklenu kutiju".

Već posle prvih nekoliko poena shvatio sam da je najveća razlika – staklo.

Loptica prođe pored mene, očekujem da je poen završen, a ona se odbije o staklo i vrati u igru. Nakon sigurno pola sata igre počinjem da prihvatam pravila padela, a zaboravljam teniska.

Primećujem i da su pokreti drugačiji, a teren je manji od teniskog, pa nema toliko trčanja.

Kako igra odmiče, sve više se opuštam. Ono što mi je na početku delovalo neobično, poput igre uz staklo, postaje najzanimljiviji deo meča i jedva čekam da "odalamim" lopticu o staklenu površinu.

Posle prvog termina i razgovora, postaje mi jasno da padel nije samo lakša verzija tenisa. Ima svoja pravila i ritam, a upravo zbog posebnog načina igre može vrlo lako da zainteresuje i one kojima tenis nikada nije bio omiljeni sport.

Zašto se igrači "zaraze" padelom

Nekadašnji prvi junior Srbije u konkurenciji do 18 godina, Milan Macura, posle teniske karijere odlučio je da se oproba u padelu. Kako kaže, nije se pokajao.

"Većina ljudi se ’zarazi’ nakon prvog ili nekoliko igranja i poželi da nastavi. Veliki uticaj ima i društveni momenat. Na terenu su četiri igrača, što donosi više druženja tokom same igre, ali i van terena. Ljudima koji veliki deo dana provedu na poslu to veoma prija", rekao je Macura.

Dušan Trunić, nekada jedan od najboljih juniora svoje generacije, takođe je posle teniske karijere prešao na padel. Smatra da je iskustvo iz tenisa značajna prednost na početku, ali da ta prednost vremenom postaje sve manja.

"Tenisko iskustvo je solidna prednost u početku. Međutim, kako se igrač penje na viši nivo, ta prednost se sve više smanjuje, jer se padel na višem nivou sve više i više odvaja od tenisa i postaje zaseban sport", objasnio je Trunić.

Macura, koji je svojevremeno bio i 700. junior sveta, kaže da mu je tenisko iskustvo značajno pomoglo, ali i da su u prednosti igrači koji se padelom bave od najmlađih dana.

"Kao teniser, morao sam da prilagodim udarce i kretanje, ali pre svega da naučim ono što je najvažnije u padelu – igru uz staklo", rekao je Macura.

Kraći pokreti, drugačija tehnika

Baš kao i u tenisu, nepravilna tehnika u padelu može da dovede do povreda. Zbog toga je važno od početka naučiti pravilnu upotrebu reketa i prilagoditi pokrete specifičnostima ovog sporta.

Nikola Vasić, trener padela i tenisa, objašnjava da je padel tehnički jednostavniji za početnike, ali da upravo pokušaj da se u njega prenese teniska tehnika može da bude problem.

"Pokreti su kraći, reket je dosta drugačiji od teniskog, a kontakt sa lopticom je lakše kontrolisati. Teniski reket ima žice i samim tim mnogo više odbija lopticu. Greške najčešće proizlaze iz toga što igrači kopiraju teniske udarce i produžavaju zamahe i izmahe koji nisu potrebni u padelu. Takođe, reket za padel je prilično težak, pa zbog nepravilne tehnike može doći i do povreda", objasnio je Vasić.

Kada je reč o fizičkom aspektu, padel je nešto pristupačniji od tenisa, pre svega zbog manjeg terena i drugačijeg načina kretanja. Ima manje dugih sprintova i velikih distanci, pa je opterećenje za telo drugačije, dok su pokreti kraći i pravac se češće menja.

Ipak, to ne znači da padel nije fizički zahtevan. Tokom meča igrač je gotovo stalno u pokretu, što ga čini dobrim kardio-treningom. Istovremeno se razvijaju koordinacija, brzina reakcije i preciznost, dok su noge, ruke, ramena i mišići trupa stalno aktivni.

Upravo zbog kombinacije manjeg prostora, stalnog kretanja i manje potrebe za dugim trčanjem, padel može biti dobar izbor za one koji žele aktivan sport, ali im je tenis fizički previše zahtevan.

Pravila padela

Padel se najčešće igra u paru, dva na dva, a cilj je osvojiti poen tako što protivnici ne uspeju da vrate lopticu. Servis se izvodi ispod struka, nakon jednog odskoka loptice, i mora da ide dijagonalno u protivničko servisno polje. Igrač ima dva pokušaja za servis.

Posle servisa, loptica mora prvo da padne u protivničko polje. Tek nakon toga može da se odbije o staklo ili ogradu i igra se nastavlja. Igrač može da vrati lopticu direktno ili nakon njenog odbitka o staklo, što je jedna od glavnih razlika u odnosu na tenis.

Ako loptica dva puta padne na jednoj strani ili završi u mreži, protivnik osvaja poen. Bodovanje je isto kao u tenisu – 15, 30, 40 i gem, a meč se najčešće igra na dva dobijena seta. Upravo igra uz staklo padelu daje njegov prepoznatljiv ritam i čini svaki poen zanimljivijim.

Od fudbalera i bivših tenisera do rekreativaca

Koliko je padel popularan govore i video-snimci na društvenim mrežama gde možemo da vidimo kako ga igraju i velike zvezde iz sveta sporta. Zinedin Zidan, Luka Modrić i Zlatan Ibrahimović su samo neki od sportista koji se uz svoj izvorni sport ili posle sportske karijere bave padelom.

Trunić navodi da padel trenutno uglavnom privlači rekreativce, među kojima je veliki broj ljudi koji su se ranije bavili nekim drugim sportovima.

"Odmah posle rekreativaca najčešći su početnici i igrači koji su već malo napredniji. Tenisera takođe ima dosta, ali su to uglavnom teniski rekreativci kojima padel bude lakši i pristupačniji, pa delimično ili potpuno pređu na njega", kaže Trunić.

Vasić, koji svakodnevno radi sa ljudima koji žele da nauče padel, primećuje da je sve više i onih kojima je to prvi sport.

"Sve više dolaze ljudi koji ranije nisu igrali tenis, jer žele da napreduju u padelu. Takođe, ima dosta ljudi koji već igraju rekreativno, ali žele da podignu nivo igre, pa uzimaju časove padela, bilo kroz individualne ili grupne treninge", naveo je Vasić.

 "Nulta generacija" srpskog padela

Macura smatra da padel u Srbiji ima veliki potencijal i da se puni domet ovog sporta tek može očekivati u narednim godinama.

"Sadašnju generaciju igrača smatram ’nultom generacijom’, jer su mnogi u padel ušli nakon tenisa. Kada stasaju mlađi igrači koji će ovaj sport trenirati od malih nogu, kvalitet igre će značajno porasti, a padel će sve više postajati samostalan i prepoznatljiv sport", kazao je Macura.

Vasić ističe da Srbija i dalje zaostaje za zemljama u kojima se padel razvija više od jedne decenije, ali da je napredak vidljiv.

"Nivo padela u Srbiji raste bukvalno iz dana u dan. Veoma brzo napredujemo u svim segmentima. U poređenju sa zemljama u kojima je padel veoma razvijen i igra se više od jedne decenije, mi imamo određeni zaostatak, ali to je i normalno jer je kod nas padel još uvek nov sport", zaključio je Vasić.

 Padel u Srbiji tek piše svoje prve stranice. Ipak, rastuće interesovanje za ovaj sport pokazuje da bi u godinama koje dolaze mogao da postane deo domaće sportske svakodnevice. Brz, dinamičan i društven, padel sve više privlači i one koji ranije nisu imali iskustva sa sportovima sa reketom, a njegov dalji razvoj u velikoj meri zavisiće od rada sa najmlađima i stvaranja nove generacije igrača.