Marko Dragosavljević za RTS: Dva zlata potvrđuju da sam na dobrom putu, ali na SP krećem od nule

Marko Dragosavljević je zajedno sa Žarkom Jakovljevićem u dvosedu, olimpijskoj disciplini, osvojio drugo zlatno odličje za Srbiju.

Osim medalje, trijumf im je doneo i veoma značajne bodove u borbi za plasman na Olimpijske igre. Zahvaljujući tom rezultatu, srpski tandem se popeo na sam vrh rang-liste, među najbolje posade sveta.

"U finale smo ušli sa najboljim vremenom iz polufinalne trke, što je bio dobar pokazatelj. Borba za medalju bila je dosta izjednačena, bile su jake posade, ali smo znali da možemo da pariramo najboljim čamcima na svetu. Taktički smo odradili sve kako smo se dogovorili pre same trke, ušli smo samouvereno, hrabro i, uz Božju pomoć, uspeli", istakao je Dragosavljević za Portal RTS-a.

"Svima sam govorio da idem po još jednu medalju"

Momak iz Bačke Palanke ne krije da je pred finalnu trku u dvosedu osećao neobičan mir i sigurnost, kao i da je imao veliku veru u uspeh.

"Toliko nam je bilo lepo dok smo veslali, veoma lagodno, neverovatan osećaj koji ne može da se opiše. Bili smo sigurni, nijednog sekunda nismo posumnjali u sebe, sve je bilo mirno i staloženo. Rekli smo da idemo jako, da imamo dobar start, da držimo sredinu i da u finišu damo sve od sebe. Uradili smo sve što je bilo do nas – veslanje, tehnika, taktika… Ma, sve savršeno! Lepo nam je i dan krenuo, ništa nije moglo da nas poremeti. Tog dana sam svima govorio, a i sebi sam stalno ponavljao, da idem po još jednu medalju – tako je i bilo", rekao je Dragosavljević.

Veliki profesionalci ne dozvoljavaju da ih prethodni uspeh ponese, već odmah gledaju ka novom cilju. Upravo takav pristup imao je Marko posle osvajanja najsjajnijeg odličja u jednosedu.

"Osvojio sam zlato dan ranije u jednosedu, ali sutradan kad ustanem brišem taj dan kao da uopšte nije postojao. Samo razmišljam o danu i trci koja je ispred mene. Medalja mi je dan ranije i pomogla, dobio sam dodatnu veru i samopouzdanje. Nije me napuštao osećaj da možemo da pobedimo i na kraju smo uspeli", poručio je Dragosavljević.

Jedan od naših najtrofejnijih kajakaša i najboljih u jednosedu u istoriji, od početka sezone pokazivao je da je konkurentan za medalje. Međutim, na prva dva Svetska kupa, u Segedinu i Brandenburgu sredinom maja, odličja su mu izmicala za veoma malo, dok je na šampionatu Starog kontinenta u Portugaliji ostao bez zlata za svega dve stotinke.

Ipak, kao veliki šampion, nije dozvolio da ga to pokoleba i obeshrabri, već je na to gledao kao dodatni motiv da nastavi da radi i trenira još jače.

"Žao mi je što na Evropskom prvenstvu nisam uzeo makar jednu bronzu, u jednosedu ili četvercu. Mada, iz ove perspektive, shvatam zašto nisam osvojio, jer da sam tada uzeo, možda sada ne bih ostvario ove uspehe. Draža su mi dva zlata na Svetskom kupu i ne bih ih menjao za bronzu sa Evropskog prvenstva", jasan je bio Dragosavljević.

"Sigurno sam mogao i do trećeg zlata"

Srpski reprezentativac ponovo je bio među jedinim kajakašima u Montrealu koji se takmičio u čak tri discipline. Osim jednoseda i dvoseda, bio je i u sastavu četverca zajedno sa bratom Strahinjom i momcima iz Šapca Žarkom Jakovljevićem i Brankom Lagundžićem.

"Krivo mi je što finalna trka u četvercu nije bila dan posle, jer sam siguran da bih osvojio i treću zlatnu medalju. Bilo kako bilo, peto mesto je izvanredno. Trka je bila tesna, sve vreme smo imali rezultat za medalju i veoma malo nam je nedostajalo za pobedničko postolje. Nastavićemo da se uveslavamo, znamo na čemu treba da radimo i verujem da će rezultat doći", optimističan je Dragosavljević.

Činjenica da je mogao da se vrati kući sa tri zlatne medalje samo mu je dodatno potvrdila da granice postoje samo u glavi.

"Nekada mi je delovalo nerealno, ali sada ne. Sve što čoveku izgleda kao nemoguće, Bogu je moguće. Istinski verujem u Božju intervenciju – kad nam je najteže, pusti nas da vidi koliko možemo i kako ćemo se ponašati, ali kad je najteže, uvek je tu da pomogne i da nam potreban vetar u leđa", naglasio je Dragosavljević.

Misli su već usmerene ka novim izazovima

Iskusnom reprezentativcu finale u dvosedu je bila deveta trka na takmičenju. Kako kaže, bio je malo umoran, emotivno i fizički, ali je maksimalno pokušavao da ostane fokusiran tokom čitavog Svetskog kupa.

"Posle svakog takmičenja osećam se istrošeno i ispijeno, a sada imam toliku snagu da bih mogao da ponovim trke istim intenzitetom. Uopšte mi ne treba odmor, samo dva, tri dana da budem sa porodicom i već sam spreman da krenem sa pripremama za Svetsko prvenstvo", uzbuđen je Dragosavljević pred nastavak sezone.

Posle velikog uspeha u Kanadi, pred Srbinom je novi izazov – planetarni šampionat u Poznanju. Prema njegovim rečima, dva zlata doživljava isključivo kao potvrdu da je na dobrom putu, a ne kao dodatni pritisak pred novo veliko takmičenje.

"Kad dođem na Svetsko prvenstvo, opet krećem od nule. Ne želim da se moj tim i ja osećamo da imamo ulogu favorita. Voleo bih da idemo lagodno i da uživamo. Radićemo svoj posao, daćemo sve od sebe, ali bez bilo kakvog pritiska da nešto moramo. Jer, džaba sve ako ne uživaš u onome što radiš", smatra Dragosavljević.

"Bog ima plan i verujem mu"

Srpski kajakaš veruje da su mirna glava, upornost, neodustajanje i strpljenje najvažniji deo puta do uspeha.

"Trenutno uživam u svemu i mislim da to daje rezultate. Kad god sam išao napet, pod nekim opterećenjem, sa prevelikom željom koja je bila van mojih mogućnosti, nisam uspeo. Strpljen – spašen i sve će doći u svoje vreme, ne kad mi želimo, nego kad bude trebalo. Bog ima plan za sve nas i verujem mu", siguran je Dragosavljević.

Za kraj razgovora imao je i veoma snažnu poruku, koja ujedno odražava njegov mentalitet i pogled na sport, život i sve izazove koji stoje na putu do cilja.

"Verujem da mi je Bog dao sve po zasluzi. Ljudi treba da prođu kroz štošta, da iskuse svakakav put i istrpe sve, ali na kraju dobiješ i više nego što si očekivao", zakučio je reprezentativac Srbije Marko Dragosavljević.

Dragosavljević poklonio jednu zlatnu medalju Crkvi Svete Trojice u Kanadi

Veliki šampioni se ne pamte samo po pobedama, već i po gestovima koji otkrivaju njihove vrednosti.

Marko Dragosavljević je odlukom da najsjajnije odličje iz jednoseda pokloni mestu koje za njega ima poseban značaj pokazao duboku zahvalnost i koliko vera predstavlja važan deo njegovog života.

"Jedno zlato ostaje u oltaru Crkve Svete Trojice, jedine srpske pravoslavne crkve u ovom okrugu. Sa blagoslovom paroha, protojereja Vladimira Vranića naš tim je išao na trke, počastvovani smo ovim susretom i poznanstvom. Markova odluka je da ostane zlato iz jednoseda. Slava Bogu!", napisao je trener Simo Boltić na društvenoj mreži Instagram.