"Olimpijada na steroidima", jedan rekord, brojne kontroverze i vizija budućnosti sporta

U poslednjoj trci večeri, u namenski izgrađenoj areni u Las Vegasu, grčki plivač Kristijan Golomejev ušao je u istoriju.

Veteran koji je nastupao na četiri Olimpijske igre isplivao je 50 metara slobodnim stilom za 20,81 sekundu. Tim rezultatom nadmašio je zvanični svetski rekord Australijanca Kamerona Mekivoja (20,88) i osvojio nagradu od milion dolara.

Njegov uspeh, međutim, neće biti zvanično priznat. Golomejev je, kao i većina učesnika, koristio farmakološka sredstva, a nosio je i tehnološki napredan kostim koji je odavno zabranjen u zvaničnim takmičenjima.

Ovaj trenutak bio je kulminacija događaja koji je mesecima izazivao buru u svetskoj javnosti.

"Poboljšane igre", koje je osnovao australijski biznismen Aron D'Suza, predstavljaju radikalan otklon od tradicionalnih sportskih vrednosti. Filozofija organizatora zasniva se na principu telesne autonomije i transparentnosti, uz tvrdnju da je postojeći antidoping sistem licemeran i neefikasan.

Umesto skrivanja, sportistima je ponuđena sloboda da, pod medicinskim nadzorom, koriste supstance koje bi im inače donele doživotnu suspenziju.

Međutim, rekord Golomejeva ostao je usamljen trenutak u večeri u kojoj su očekivanja bila znatno veća od viđenog. Iako su organizatori najavljivali niz svetskih rekorda, većina takmičara nije uspela da dostigne vrhunac forme, što je ponovo otvorilo pitanje stvarnog uticaja dozvoljenih supstanci na performanse.

Velika očekivanja i drugačija realnost na terenu

Nekadašnji svetski prvak na 100 metara Amerikanac Fred Kerli, pobedio je u pomenutoj disciplini sa vremenom 9,97 sekundi. Ironično, Kerli je izjavio da se takmičio "čisto", bez upotrebe nedozvoljenih sredstava, dok služi suspenziju zbog propuštanja doping testova.

Nakon trke, u šali je poručio "poboljšanim" rivalima da moraju da treniraju jače i da se "malo više navuku na te stvari". Njegov rezultat bio je daleko od svetskog rekorda Juseina Bolta (9,58).

Slično je bilo i u drugim disciplinama. Britanski plivač Ben Praud, osvajač srebra na Igrama u Parizu 2024. godine, bio je blizu rekorda u trci na 50 metara delfin stilom, ali mu je nedostajalo pet stotinki.

"Svi znamo zbog čega smo došli, a to su svetski rekordi. Biti ovako bolno blizu je frustrirajuće", rekao je Praud.

U dizanju tegova, pokušaji obaranja rekorda bili su neuspešni. Kanađanin Boudi Santavi i Amerikanac Vesli Kits nisu uspeli da podignu željene težine, uprkos tome što su im organizatori, protivno pravilima, dozvolili i četvrti pokušaj.

Čak ni Hafpor Bjernson, poznat po ulozi Planine u seriji "Igra prestola", nije uspeo da nadmaši sopstveni rekord u mrtvom dizanju. Događaj je tako pokazao da farmakologija, čak i kada je dozvoljena, nije garant uspeha bez napornog treninga i optimalne pripreme.

Borba za slobodu ili još jedan šou?

Reakcije tradicionalnih sportskih organizacija bile su, očekivano, jednoglasne i oštre. Svetska antidoping agencija nazvala je projekat "opasnom i neodgovornom idejom", upozoravajući da sportisti koji učestvuju rizikuju ne samo zdravlje, već i karijeru.

Predsednik agencije Vitold Banka nazvao je Igre "smešnom i veoma opasnom idejom".

Međunarodni olimpijski komitet je saopštio da bi ovaj koncept "uništio svaku ideju fer-pleja".

"Ako želite da uništite koncept poštene igre i takmičenja u sportu, ovo bi bio dobar način da to uradite", navodi se u saopštenju MOK-a.

Travis Tajgart, direktor Američke antidoping agencije, bio je još direktniji, opisujući događaj kao "farsičan" i "opasan klovnovski šou, a ne pravi sport".

Medicinski stručnjaci upozorili su na dugoročne posledice, uključujući rizik od srčanih, bubrežnih i drugih oboljenja kao posledice nekontrolisane upotrebe snažnih supstanci.

Sa druge strane, osnivač Aron D'Suza brani projekat kao napad na korumpirani olimpijski sistem koji, prema njegovim rečima, eksploatiše sportiste. On tvrdi da Igre nude finansijsku sigurnost kroz plate i bogate nagrade, što je nezamislivo u amaterskim sportovima.

Njegovu viziju podržali su i neki sportisti, poput australijskog plivača Džejmsa Magnusena, koji je najavio povratak iz penzije uz komentar da će se "napucati do škrga" kako bi oborio svetski rekord i osvojio milion dolara.

"Ovo nije za svakoga i svakako nije nešto za mlade sportiste", rekao je Magnusen.

Silicijumska dolina, Tramp Mlađi i vizija "čoveka 2.0"

Iza kontroverznog sportskog događaja stoji kapital iz Silicijumske doline. Među investitorima su milijarderi Piter Til, suosnivač kompanije "Paypal", i Kristijan Angermajer, nemački biotehnološki mogul. Podršku je pružio i Donald Tramp Mlađi, čiji je fond "1789 Kapital" takođe investirao u projekat, navodeći da "Poboljšane igre" predstavljaju budućnost - pravu konkurenciju, pravu slobodu i prave rekorde.

D'Suza je objasnio da Igre služe kao marketinška platforma za širi poslovni model, po uzoru na "Red bul".

Cilj je pokretanje telemedicinske platforme koja bi prodavala suplemente i lekove za poboljšanje performansi, dugovečnost i opšte zdravlje. Ideja je, kako kaže, demokratizovati pristup terapijama koje su trenutno dostupne samo milijarderima.

"Fundamentalno verujem da je starenje bolest koju možemo lečiti, izlečiti i na kraju rešiti", izjavio je D'Suza u jednom intervjuu.

On vidi "Poboljšane igre" kao naučni projekat koji pomera granice ljudskih mogućnosti i stvara novu kategoriju "poboljšane medicine". U njegovoj viziji, ovo je početak stvaranja "čoveka 2.0", a sport je samo najočiglednije poprište za dokazivanje potencijala nauke.

Dok organizatori tvrde da su "stigli u mejnstrim kulturu" i da su "promenili svet", prvo izdanje Igara ostavilo je više pitanja nego odgovora.

Jedan nezvanični rekord i niz neuspeha pokazali su da put do "superčoveka" nije jednostavan.