Prvi put u 21. veku Srbija bez medalje – godina koju srpski sport neće pamtiti po dobrom

Posle svih udaraca koje je srpski sport pretrpeo u 2025. godini – od bolnih poraza košarkaša i košarkašica, preko loših nastupa odbojkaških selekcija, do tek "priličnog" rezultata vaterpolista i, na kraju, istorijskog poraza koji su nam priredili fudbaleri – teško da će neka od narednih godina moći da bude rezultatski rečeno: nula poena.

Od države koja je živela u eri medalja, slavlja i pobedničkih postolja, i to makar jednom u godini, valjda nekad mora da se dogodi i ovakva situacija.

Srbija je od 2001. svake godine osvajala makar jednu medalju u sedam najvećih ekipnih sportova u obe selekcije.

Prema dostupnim podacima, tadašnja država SR Jugoslavija nije osvojila nijednu medalju 1994. godine u najvećim ekipnim sportovima. Od tada, ovo je prva godina da Srbija kao naslednica rezultata Jugoslavije nije zabeležila nijedno odličje.

Umesto da ova godina bude jedna od onih koje bi se pamtila decenijama, jer su igrana sva velika takmičenja u gotovo svim sportovima, ona je, paradoksalno, ostala upamćena kao najgora u ovom veku.

I ne, ne govori se o tome da je Srbiji zacrtana medalja na nekom takmičenju i da smo bogom dani za najbolje rezultate, već se radi o tome da su sve državne selekcije imale realne šanse za uspeh, a jedino su vaterpolisti to uspeli donekle da ostvare, a opet su ostali bez medalje.

Možda nas i 2025. natera da se suočimo sa realnošću, da preispitamo sistem, rad, pristup i ambicije.

Teško je reći da li je 2025. ona koju treba zaboraviti ili pamtiti i šta bi bilo bolje od toga. Svakako, pamtiti nećemo po slavlju, već po ozbiljnom upozorenju koje je donela.

Košmaran poraz košarkaša od Finske na Evrobasketu

Delovalo je da je ovo ta godina, to leto, to prvenstvo. Zlatna medalja na Evrobasketu bila je san, a sve je upućivalo na to da će postati i java.

Međutim, košarkaši Srbije su bili daleko, ne samo od zlatne medalje već i prilike da se za nju bore. Štaviše, nisu ni zaslužili.

Reči Svetislava Pešića, poslednjeg čoveka koji je ovoj državi, ali pod drugim imenom, doneo zlato na Evrobasketu, da je taj sastav Srbije bolji i od onog iz Indijanapolisa, ostale su samo – reči.

Reprezentacija jeste imala najjači sastav od osamostaljenja, a verovatno i u poslednje dve decenije, ali još jednom se pokazalo da to ništa ne mora da znači.

Bilo je problema sa povredama, pre svega kapitena Bogdana Bogdanovića, od čega selekcija nije mogla da se oporavi i to prebrodi.

Stiglo se do osmine finala sa samo jednim porazom, i to od Turske. Taj izgubljeni meč označio je i protivnika u osmini finala – Finsku. Ta reprezentacija je odigrala možda i najbolju utakmicu u svojoj istoriji i izbacila "orlove" sa prvenstva.

Na taj način košarkaši Srbije su na dva uzastopna Evrobasketa, sa sve Nikolom Jokićem u timu, ispali već u prvoj nokaut rundi.

Dovoljno da se leto ne pamti po dobrome.

Reprezenzaciju je nakon toga preuzeo Dušan Alimpijević i predvodiće je u narednom periodu.

Ni košarkašice se nisu proslavile

Evrobasket 2025. godine se neće pamtiti ni u ženskoj selekciji, jer su košarkašice Srbije pretrpele sva tri poraza u grupi i to ubedljiva.

Tim Marine Maljković nije bio ni blizu plasmana u narednu rundu takmičenja, a svi porazi su bili takvi da ništa nije funkcionisalo u igri košarkašica.

Bila je to podmlađena selekcija Srbije sa igračicama koje su se prvi put našle u takvoj situaciji i na jednom takvom turniru i to bila prevelika prepreka za njih.

Doduše, bilo je tu i starosedelaca iz prethodnih saziva i prvenstava, ali nedovoljno za makar jednu pobedu na Evrobasketu.

Posle ovog rezultata, Marina Maljković je posle 14 godina saradnje, uz jednogodišnju pauzu 2017, sporazumno raskinula ugovor sa Košarkaškim savezom Srbije.

Žensku selekciju preuzeo je Miloš Pavlović.

Bezdušne kvalifikacije fudbalera Srbije za Mundijal

Fudbaleri Srbije nisu uspeli da se plasiraju na Svetsko prvenstvo u SAD, Meksiku i Kanadi 2026. godine, a ono što je najviše zabolelo jeste poraz od Albanije na domaćem terenu.

Do te utakmice Srbija je uglavnom otaljavala posao u kvalifikacijama portiv nejakih Andore i Letonije, ali je onda u dva meča pokazala da je potpuno tim van svakog balansa.

Najpre je pretrpljen težak poraz od Engleske 5:0 u Beogradu, a onda od Albanije u Leskovcu pred tek nekoliko hiljada gledalaca, iako je stadion bio pun.

Meč protiv te reprezentacije u Tirani i nije bio toliko loš, a izboren remi bez golova značio je da je "orlovima" potreban u najgorem slučaju isti rezultat da bi završili na drugom mestu iza Engleza i igrali u baražu.

Međutim, meč u Leskovcu protiv Albanije bio je bezdušan, beskrvan, bezidejan i potpuno razočaravajući za svakoga koje makar jednom pogledao utakmicu fudbalske reprezentacije.

Poraz od 1:0 koštao je Srbiju baraža, ali i plasmana na Mundijal. Potom je usledio raskid saradnje sa selektorom Draganom Stojkovićem.

Selekciju je kasnije preuzeo Veljko Paunović i predvodiće je do 2030. godine.

I vaterpolisti imaju pravo na neuspeh

Ako je neka reprezentativna ekipa u prethodnih 25 godina u kontinuitetu donosila medalje i radovanje naciji, to su onda bili vaterpolisti Srbije.

Smena generacije urađena je nakon Olimpijskih igara u Tokiju 2021. godine, i od tada vaterpolisti Srbije imaju šarolike rezultate.

Na poslednjem velikom takmičenju, na Svetskom prvenstvu u Singapuru, srpski "delfini" zauzeli su četvrto mesto.

Grupu su prošli sa dve pobede i jednim porazom, zatim u osmini finala savladali Japan, a u četvrtfinalu selekciju SAD.

Po drugi put od 2017. godine Srbija se našla u polufinalu Svetskog prvenstva u vaterpolu, a tamo su večiti rivali Mađari bili bolji. 

Bila je Srbija favorit u borbi za bronzu, ali su izabranici selektora Uroša Stevanovića glatko poraženi od Grčke zauzevši četvrto mesto na turniru.

Loša godina za odbojkaše

Nisu odbojkaši Srbije imali godinu koju će pamtiti. Dobili su početkom godine novog selektora – Georgija Krecua, ali su rezultati izostali.

Najpre je tokom leta igrana Liga nacija i srpska selekcija zauzela je 15. od 18 pozicija na tabeli sa tri pobede i devet poraza. U jednom trenutku odbojkaši su vezali čak osam izgubljenih mečeva.

Nisu to bile sjajne pripreme pred Svetski šampionat na Filipinima. Kada se tamo stiglo usledio je startni poraz od Čeha, a potom pobeda nad Kinom.

Tračak nade stvorila je veličanstvena pobeda nad Brazilom u meču koji je garantovao prolaz. Tim trijumfom Srbija je završila na prvom mestu u grupi.

Činilo se da će Iran, koji je bio protivnik u osmini finala, biti dobra i jaka priprema pred završnicu turnira, ali je rival u neizvesnoj utakmici izbacio "orlove" sa takmičenja. Nenadano i neočekivano.

Srbija je na kraju zauzela deseto mesto.

Odbojkašice kao i odbojkaši – poraz u osmini finala

Ženska odbojkaška selekcija Srbije zabeležila je identičan rezultat na Svetskom prvenstvu u Tajlandu, ali i u Ligi nacija.

Najpre je u Ligi nacija zauzela 15. mesto od ukupno 18 učesnica, a na prvenstvu sveta je ispala, takođe u osmini finala.

Posle dve pobede u prva dva meča nad Ukrajinom i Kamerunom, usledio je poraz od selekcije Japana, što je značilo i drugo mesto u grupi.

Rival u osmini finala bila je reprezentacija Holandije. Vodile su protivnice sa 2:0, ali su se srpske odbojkašice, lišene pomoći povređene Tijane Bošković, vratile i izjednačile.

Ipak, u odlučujućem setu Holanđanke su bile dosta bolje i posle prave drame izbacile odbojkašice Srbije.

Rukometašice – od sjaja do očaja

Možda je reč očaj u ovom trenutku strog izraz, međutim, u situaciji kada su rukometašice Srbije igrale dobro i bile nadomak velikog uspeha – poražene su ubedljivo u odlučujućoj utakmici.

Rukometašice su u prvoj rundi Svetskog prvenstva ostvarile dve pobede i poraz i plasirale se u drugi krug, što se moglo i očekivati.

Onda je usledila velika pobeda nad Španijom u prvom kolu druge runde i već tada je bilo jasno da su vrata četvrtfinala odškrinuta. 

U narednom meču ispuštena je pobeda nad Farskim Ostrvima i ostvaren je remi, a potom je usledio meč odluke sa Crnogorkama i direktna borba za osam najboljih na svetu.

Rival Srbije je bio bolji od početka do kraja susreta i nije ostavio srpskim rukometašicama ni najmanju nadu da mogu do pobede, pa je tako ispuštena velika šansa.

Na prethodna tri šampionata sveta rukometašice su stizale do drugog kruga, a najbolji rezultat je finale 2013. godine, igrano u Beogradu.

Eliminacija Srbije iz Dejvis kupa od Danske

Nije dobro počela 2025. godine za tenisku reprezentaciju Srbije. Teniseri predvođeni, pre svih, Miomirom Kecmanovićem i Hamadom Međedovićem poraženi su u prvom kolu kvalifikacija za plasman na završnicu Dejvis kupa.

Vodila je Srbija sa 2:0 u pobedama u Kopenhagenu, ali je Danska preokrenula na krilima Holgera Runea i slavila ukupnim rezultatom 3:2.

Potom je usledio meč u septembru gde je Srbija igrala za opstanak u društvu najboljih i to protiv Turske. U Nišu su pobede ostvarili Kecmanović, Međedović i u dublu braća Sabanov i na taj način vratili reprezentaciju u kvalifikacije za Završni turnir Dejvis kupa 2026. godine.

Protivnik u prvom kolu kvalifikacija biće Čile početkom 2026, a ukoliko izbori plasman, Srbija će igrati protiv Španije u konačnoj borbi za završnicu.