Marina Maljković: Prioritet populariracija ženskog sporta

Uspesi naših reprezentacija na velikim međunarodnim takmičenjima redovno pokreću nove generacije đaka da se bave omiljenim sportovima. Čini se da je devojčicama malo teže, ali ako želimo da opravdamo naziv sportske nacije, moramo pronaći način da i njih privučemo u sportsku salu. Da li se slažete sa mojom konstatacijom da je sve manje devojčica koja se interesuju za sport?

“Pa i da i ne. Znate kako, s jedne strane ono što mi u institutu se trudimo da popravimo to je svakako da se devojčice bave i da imaju jednake prilike kao i dečaci. Da potpuno oslobodimo budžet roditelja, da roditelji kao što uvek kažem nemaju nikakav izgovor da devojčicu ne dovedu na nešto što je potpuno besplatno. I u onoj varijanti kada naravno roditelji treba da donesu odluku da li će dečak ili devojčica, brat ili sestra, krenuti na sport, da li imaju dovoljne uslove da plate dve neke članarine, oni se nekako uvek odlučuju da muško dete ide na sport i to je nešto naravno što je mnogo nepravedno prema ženskoj deci i to je ono što mi želimo da promenimo. Kažem, ključna reč tu je da ovo je već četvrta sezona, ne četvrti dan, četvrti mesec, nego četvrta sezona gde je ovo potpuno besplatno.”, rekla je Maljkovićeva.

Dobro, i šta bismo još kao društvo mogli da promenimo? Evo, rekli ste da bi trebalo da se promene neki stavovi, recimo, roditelja, da bi trebalo mi kao društvo da budemo angažovani kada su u pitanju animiranje devojčica da se bave sportom.

“Znate kako, prva i osnovna stvar je da smanjimo pritisak roditelja na decu. Ajde da budemo potpuno objektivni i da smanjimo pritisak škole, da ne moramo da jurimo za ocenama u tolikoj meri. Odmah da se razumemo, uvek sam bila odličan đak, ali nekako preferiram ono vaše pitanje gde roditelji bude u tebi odgovornost samim tim što ti daju slobodu. Mene nikada niko nije terao da imam i engleski, i francuski, i matematiku, i tako dalje, i tako dalje, a ipak bez toga sam bila odličan đak. Zašto? Zato što sam imla slobodu, gde nemaš pritisak. Iskreno rečeno, u našim generacijama to nije tako bilo. Deca su preumorna, deca imaju previše časova van škole još dodatno, tako da mislim da je mnogo važnija stvar da budimo tu odgovornost u detetu samim tim što mu dajemo slobodu. Mi se u institutu bavimo, opet da ponovim ključnu reč, besplatno, znači da pored naravno zdravog tela imamo i zdrav duh gde upravo pokušavamo kroz tim naših medicinskih saradnika, odličnih lekara i psihologa da se bavimo i njihovim glavama i da opustimo decu. Deca, verujte mi, na žalost iz mnogih razgovora sa lekarima i psiholozima su strašno, strašno opterećena i mnogo im je teško.”, konstatovala je Marina Maljković.

Da li to onda znači da treba razvijati ljubav ka sportu pre nego ambiciju da se dostigne neka medalja? Jer naravno kroz rad medalja će doći sama po sebi.

“Upravo tako, upravo tako. Moram da napomenem dve stvari. Znači u institutu kao i u mom pokretu za žensku košarku su treneri naši najbolji i najveći sportisti, bivši sportisti. One su bivše košarkašice i sportisti koji nisu samo izlazile iz sporta kada prestanu aktivno da se njime bave. Moj zadatak je da oni svi ostanu u sportu, da se bave našom decom, da rade sa našom decom i da one vode sam trening. Znači to je neverovatno bogatstvo koje ova deca imaju, koje opet moram da napomenem nisu imale moje generacije. Ove naše najbolje reprezentativke nisu imale mogućnost da neke najbolje igračice rade sa njima.”

“ Četvrta sezona, početak četvrte sezone, kontinuitet je ključna reč i ono što je najteže u sportu. Ajde nekako uspeš i da osvojiš jednu medalju ali ponavljati uspehe to je mnogo teško.

Marina Maljković je istakla i veliku pomoć vlade Srbije, Ministarstva sporta i prosvete kao i veliku saradnju i sa vladom i ambasadom SAD.

“Mi imamo veliku podršku vlade Republike Srbije, veliku podršku Ministarstva prosvete i nekako, po meni je mnogo važniji kvalitet nego masovnost u smislu da mnogo je važnije da bude jedan odličan trener koji radi sa decom nego da bude 500 ne tako dobrih trenera. Četiri godine moji ljudi idu i obilaze Srbiju, mi imamo danas sedamnaest sportova u osamnaest gradova. Što je potpuno neverovatno, preko pet hiljada devojčica koje je prošlo kroz institut i nešto što uvek sa velikim zadovoljstvom još moram da napomenem, to je novo što je sada otvoreno. Zahvaljujući vrhunskoj košarkašici, našoj aktuelnoj reprezentativki Saši Čađo, ona je počela da radi u Banja Luci. Pozdravljamo ovom prilikom ako nas gleda. ponosna na jednu stvar koju institut postiže, to je da u saradnji sa State Departmentom i veliku, veliku pomoć Američke ambasade, dva puta prošle godine su svi ljudi koji rade u institutu išli u Ameriku. I isto tako dva puta su već dolazili, znači samo u jednoj, da kažem, godini ili ti sportskoj sezoni, dva puta su ljudi došli u Srbiju iz Amerike i mi smo otišli kod njih. Tako da to je svakako nešto što se nastavlja, to je nešto što je izuzetno pozitivno i primer da je institut prepoznat, ajde na nekom mestu gde je zlatno iskustvo, gde je sport za mlade definitivno najbolji i da smo mi već u tom nekom pravcu idemo.”, istakla ja Maljkovićeva.