Preminuo Džona Lomu, "buldožer koji pleše"

Legenda ragbija Džona Lomu, zapamćen kao jedan od najsnažnijih sportista u istoriji, preminuo je iznenada na Novom Zelandu u 40. godini.

Posle sjajne karijere u kojoj je čitavom serijom rekorda ispisao istoriju ragbija, Džona je 2004. godine morao da završi sportsku karijeru i zbog oboljenja bubrega posveti se borbi za život koju je iznenada izgubio po povratku sa odmora u Dubaiju. 

Lomu je bio sin imigranata sa Tonge, koji je rano otkrio strast za ragbijem, nacionalnim sportom na Novom Zelandu.

Zahvaljujući fizičkim predispozicijama i fanatičnom treningu, Lomu je izgradio svoj specifičan stil igre i ragbiju doneo globalnu popularnost, postavši uz tradicionalnu haku, zaštitni znak "Ol-bleksa".

Zbog neverovatne snage i brzine kojom je osvajao teren nazivali su ga "čovekom stenom", "nezadrživom silom prirode" i "buldožerom koji pleše". Englezi sami priznaju da je njegov nastup protiv njihove selekcije u polufinalu Svetskog kupa 1995. godine bio jedan od najdominantnijih nastupa u istoriji sporta.

Pre Svetskog kupa 1995. imao je samo dva nastupa za "Ol blekse", a u tim za turnir dospeo je kao zamena posle povrede Džona Timua, i tada je pokorio svet.

U pet utakmica postigao je sedam eseja, uključujući i četiri protiv Engleske, ali je u polufinalu protiv Engleske okupirao pažnju cele sportske javnosti kada je poput buldožera prošao kroz nekoliko igrača, a onda bukvalno pretrčao preko beka Maka Kata na putu do eseja.

Opšte je mišljenje ljudi iz ragbija da su njegovi nastupi na tom svetskom kupu privukli mnoge sponzore koji su omogućili ragbiju da ode u profesionalne vode.

Džona Lomu je vrhunac karijere imao u periodu od 1995. do 1999. godine kada su ga, zbog korpulencije i nezadrživih prodora na terenu, prozvali "trčeća stena". Zabeležio je čitav niz rekorda koji do danas nisu oboreni, poput osvojena 37 eseja na 63 mečeva za svoj Novi Zeland.

Njegovi podvizi na terenu su bili još veći jer se njegovo 192 centimetara visoko i 119 kilograma teško mišićavo telo već od 1995. godine borilo sa ozbiljnim, retkim oboljenjem bubrega.

Propustio je utakmice u Južnoj Africi 1996. godine i skoro celu sezonu 1997. godinu.

Na Igrama Komonvelta 1998. godine osvojio je zlatnu medalju u ragbiju sedam, varijaciji ragbija 15. Na Svetskom kupu 1999. godine postigao je osam eseja u šest utakmica, uključujući i dva u polufinalnom porazu od Francuske.

Lomu je ostao u reprezentaciji do 2002. godine, ali mu se zdravlje pogoršalo.

Morao je da ide na dijalizu tri puta nedeljno. Posle transplantacije 2002, igrao je za Nort Harbor u Novom Zelandu i za Kardif Blus u Velsu.

"Nadao sam se da će mi biti bolje, ali mi nikada nije bilo. Ali, znate, nikada ne bih ništa promenio u svom životu", govorio je Lomu.

Konačno se povukao 2006. godine, pošto je bolest bubrega uticala na zglobove i kosti, pa je postojala opasnost da, ukoliko nastavi sa igranjem, ostane u invalidskim kolicima.

Međutim, zdravstveno stanje mu se pogoršalo 2011. godine, kada su organi koji su mu presađeni prestali da obavljaju funkciju pa je urađena nova transplantacija posle koje je Lomu nastavio miran i porodičan život.

Lomu je prethodnih nedelja sa porodicom boravio u Velikoj Britaniji gde je pratio igru njegovih "Ol-bleksa" koji su ponovo osvojili Svetski kup, potom je posetio i Dubai da bi se juče vratio u domovinu i iznenada zauvek otišao u legendu. Iza sebe je ostavio suprugu Nadin i dva sina.

Odrastanje u Oklendu, "ljubimac" Robina Vilijamsa

Lomu se odlučio za ragbi kada je u radničkom predgrađu Oklenda gledao kako je njegov prijatelj izboden na smrt, što ga je udaljilo od ulica i bandi.

Ragbi mu je dao ne samo novi pravac, već i način da ispolji bes koji je osećao zbog nasilnog odrastanja i zbog toga što je kao mali gledao kako mu otac tuče majku.

Sa svojom fizičkom pojavom bio je preveliki za krilnog igrača, i delovao je vrlo zastrašujuće dok je kao buldožer protrčavao kroz protivničke odbrane.

Lomu je na vrhuncu karijere mogao da razgovara sa Nelsonom Mandelom, a holivudski komičar Robin Vilijams je bio očaran njime, pošto je nosio kapu "Ol bleksa". Lomu je bio gost brojnih parlamenata i palata.

Njegov otac Semisi Lomu je bio fabrički radnik, izrazito religiozan i strogo je disciplinovao svoju decu. Njegova majka Hepi je držala porodicu na okupu i predstavljala je branu između oca i sina.

"U pojedinim trenucima bio je najbolji mogući tata. Tek kada bi počeo da pije, onda se ne bismo slagali. Bio je vrlo nasilan kad je bio pijan", rekao je Lomu u intervjuu iz 2013. godine.

"Mama je uvek bila tu da zaštiti decu. A kad je tata hteo da bije decu, ona bi mu preprečila put. To je izgradilo toliko toga u meni".

Kada je imao godinu dana, Lomu je poslat na Tongu, gde ga je tokom sledećih pet godina odgajala tetka, za koju je mislio da mu je majka. Kada se vratio na Novi Zeland, pobunio se protiv strogog oca, što je dovelo do otuđenja i navelo ga da društvo pronađe na ulicama. 

"To me je očvrsnulo za ragbi. Kada sam igrao i kada sam pomislio da je teško, samo bih pomislio na oca i to mi je bilo dovoljno da prevaziđem teškoće. Taj gnev mi je pomogao", govorio je Lomu.

Posle smrti svog prijatelja, Lomu je pronašao novi smer na koledžu Vesli u Oklandu, čuvenom po razvijanju ragbi talenata Polinezije. Tu je prvi put pokazao svoju razornu kombinaciju snage i brzine.

Navijači, prijatelji, saigrači i sportski rivali se opraštaju od Lomua

Veliki uticaj Džone Lomua na ragbi i njegova slava, koja se prostirala daleko van tradicionalnih granica tog sporta, bila je više nego vidljiva u mnoštvu oproštajnih poruka.

Šefovi država, navijači, saigrači i bivši rivali izrazili su šok i tugu posle odlaska legendarnog "Ol blek" krila, čiji trk i snaga su uneli revoluciju u ragbi i učinili ga jednim od najpoznatijih imena u tom sportu.

Premijer Novog Zelanda Džon Ki rekao je da su misli "cele zemlje uz njegovu porodicu".

"Bio je i ostao legenda tog sporta", rekao je Ki novinarima u Manili, gde se nalazi na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje.

Ministar sporta Džonatan Kolman rekao je u parlamentu Novog Zelanda da je Lomu karijeru počeo u skromnoj radničkoj porodici u južnim predgrađima Oklenda.

"Džona je dokazao da na Novom Zelandu možete da dođete odakle god i da dođete do vrha", rekao je Kolman.

Nekadašnji lekar reprezentacije Novog Zelanda Džon Mejhju, koji je bio Lomuov bliski prijatelj i pomagao mu je tokom skoro 20-ogodišnje borbe s bolešću bubrega, rekao je da je njegova smrt bila "poptuno neočekivana", kao i da je njen uzrok srčani udar.

Lomu je delovao zdravo na Svetskom kupu, a u jednom trenutku je vodio navijače u haki.

"Video sam ga na Svetskom kupu i delovao je jako dobro. Ovo je đavolski šok", rekao je Grejem Henri, selektor tima Novog Zelanda koji je 2011. osvojio Svetski kup.

Lomu je zadržao ogromnu popularnost i nakon penzionisanja, a bio je cenjen čak i u zemljama u kojima je ragbi manje poznat. Nastavio je da putuje svetom kao ambasador sporta, a možda je najpopularniji bio u Engleskoj, u kojoj je imao legendarni status.

"Jako sam potresen vešću da je preminuo Džona Lomu. Najveća superzvezda i fantastično ljudsko biće. Duboko sam ožalošćen", rekao je bivši engleski reprezentativac Džoni Vilkinson.

Novozelanđanin Soni Bil Vilijams rekao je da je Lomu bio inspiracija za celu generaciju igrača sa pacifičkih ostrva.

"Džona je za mene bio otelotvorenje tog ostrvskog duha. Mogli biste da kažete da je on bio prva prava svetska ragbi zvezda", rekao je reprezentativac Novog Zelanda.

Nekadašnji kapiten "Ol bleksa" Tana Umaga rekao je da je Lomu "svojeručno vratio ragbi na mapu sveta".

"Moramo da se pobrinemo da se to razume i poštuje. 'Ol bleks' su jako popularni, ali gde god da idete, jedini igrač o kome se priča je Džona Lomu", rekao je Umaga.

Brojni sportski rivali se sa tugom sećaju momenata koje su delili sa Lomuom na terenu.

"Uvek je delovao kao sila prirode, izgledao je neuništivo čak i kada se povukao zbog bolesti bubrega. Lomio je srca protivnicima, uključujući i moje 1999. godine, ali je uvek bio skroman na terenu i igrao viteški, zbog čega su ga, između ostalog, voleli širom planete", napisao je Ser Klajv Vudvord, koji je vodio englesku reprezentaciju od 1997. do 2004. godine.

Vudvord se prisetio meča 1999. godine sa Novim Zelandom, kada je noć pred utakmicu svojim igračima poručio da ne bi menjao nikog od njih ni za jednog igrača Novog Zelanda.

Posle nekoliko sekundi mrmljanja među igračima, Vil Grinvud je zatražio reč.

"Klajv, malo smo ćaskali i... ovaj... definitivno bi menjali Ostina Hilija za Džonu Lomua".

"Znali smo svi kakav je igrač i koliko je značajan za Novi Zeland. Bio je njihov talisman i svi naši planovi su bili usmereni ka tome kako da ga zaustavimo. Nismo uspeli", priseća se Vudvord.

Koliko je bio poznat i van ragbija, govore i poruke od drugih sportista. Jednu je napisao i legendarni kapiten Liverpula, Stiven Džerard.

"Imao sam tu sreću da upoznam legendu, sportsku ikonu koja će nam nedostajati. Izuzetan čovek koji je bio inspiracija za ljude širom sveta", napisao je Džerard. 

Lomuova smrt posebno je pogodila njegovu bivšu srednju školu, Vesli koledž, koji je uglavnom polinežanski internat u Oklendu, i mesto gde je on prvi put zaigrao ragbi.

Lomu je kao tinejdžer imao 120 kilograma, a 100 metara je trčao 10,89 sekundi, ali ga je osoblje nagovorilo da pređe na ragbi. Mnogi koji danas igraju ragbi u toj školi čine to sledeći Lomuov primer.