Barselona je šampion Evrope!

Otprilike, uvek je isto. Postoje dva načina da se zaustavi ekipa kakva je Barselona, ekipa koja se šepuri sa istinski neverovatnim indivudalnim talentom.

Prvi, ređi (teži) način jeste da se prepreči dotok lopte ka troglavom čudovištu - Mesiju, Nejmaru i Suarezu. Slično kao kada hoćete da sprečite nekoga da jede. Umesto da zaustavljate konobare, ustremite se direktno na kuhinju i osujetite kuvara. Nema hrane, nema jela. Ako Mesi nema loptu u nogama, ne može ni da postigne gol.

To nije optimalno jer zahteva da se previše igrača posveti defanzivnim zadacima u malom prostoru. Možda možete da usporite Mesija, ali ostavljate ogroman prostor - hektare prostora - Suarezu i Nejmaru. Zbog toga se Alegri nije previše bavio ovim.

Drugi način je da se spustite nisko, da pozicionirate što više igrača iza lopte i da im uskratite prostor. Uglavnom timovi tako igraju protiv Barselone. Juventus je tako igrao večeras.

Naravno, pod Alegrijem je Juventus postao kudikamo fleksibilniji i raznovrsniji (i to ne samo zbog prelaska sa tri na četiri igrača u zadnjoj liniji), ali je ipak to i dalje tim koji je mnogo bolji kada izlazi visoko, u napadačku trećinu terena, i kada je u presingu. To smo samo u nekoliko navrata videli večeras. To je i razumljivo, kada imamo u vidu da je prosečna starost startera Juventusa bila 30 godina i 153 dana. Oni su druga najstarija ekipa u finalu Lige šampiona, odmah iza Milana iz 2007. godine, a ovo je bila jako duga sezona. 

Juventus je stajao, nominalno, u rombu (4-3-1-2), ali je Vidal, kao i protiv Reala u polufinalu, ulazio pored Pirla i tako pravio ravni 4-4-2. Razlog za ovo je taj što romb ekipu čini suviše uskom, što dozvoljava bekovima da se razmahnu. Poslednje što želite kada igrate protiv Barselone je da Mesiju i drugarima date dodatne opcije u završnoj trećini terena. Takođe, Pogba i Markizio mnogo manje trče na ovaj način, što je posebno važno kada igrate tako da je svaki kontranapad od krucijalnog značaja.

Barselona je imala mnogo šansi, posebno u prvih 15 i poslednjih deset minuta oba poluvremena, a gol je postigla iz svog prvog napada. Ivan Rakitić je poslao loptu pored Đanluiđija Bufona nakon tri minuta i 23 sekunde, što je treći najbrži gol u finalime Lige šampiona, svakako najbrži za tim iz katalonske prestonice. Bila je to istinski divna kombinacija. Mesi je promenio ugao napada i poslao dijagonalu Nejmaru, a onda je Barsina pas mašina preuzela odatle. Andres Inijesta je asistirao, što ga čini jedinim fudbalerom koji je dodao za gol u tri različita finala Lige šampiona.

Antiheroj uvoda prvog poluvremena bio je Arturo Vidal. Čileanac, koji je igrač sa najviše startova u Ligi šampiona ove sezone, ali i načinjenih faulova, bio je jako nervozan i to je pokazivao besmislenim uklizavanjima. Žuti karton je dobio u 11. minutu, što je otprilike pet minuta prekasno.

Juventus je pokušavao da brzim loptama ka Morati i Tevezu dođe do prilike, ali je problem bio što su njih dvojica bili izolovani. Arturo Vidal, koji je igrao skoro tik uz Pirla, jednostavno nije imao dovoljno vremena da im se pridruži. Međutim, Markizio je to uradio jako dobro par puta, zbog čega su njegovi udarci sa distance nešto najbolje što smo videli od italijanskog prvaka u ovom periodu meča.

Lionela Mesija nije bilo previše u igri, svakako nije bio uticajan koliko on naravno ume da bude, ali je opet imao više uspešnih driblinga (četiri), nego čitav tim Juventusa (dva). Do kraja utakmice sakupio ih je još šest.

Prvih pet minuta nastavka sublimirali su čitavu sezonu Barselone (ili barem sezonu nakon onog toliko spominjanog poraza od Real Sosijedada u januaru, kada su se volšebno restartovali). Sa Luis Enrikeom je postala direktnija i vertikalnija, sasvim zadovoljna da uradi ono što je nekada bila jeres - da se blago povuče i čeka priliku za kontraudar. Tako je Luis Suarez, nakon oduzete lopte i napada Barse u kojoj je imala numeričku prednost od pet prema tri, šutirao spoljnom u prvi ugao, ali je Bufon ubeležio još jednu sjajnu odbranu. Nedugo zatim smo videli i „trejdmark" Mesi-Nejmar-Mesi-Suarez-Mesi akciju, ali je udarac Argentinca bio neprecizan.

A onda je Juventus odgovorio. U Markizija je na trenutak ušao duh Zinedina Zidan, sjajno je petom izbacio Lihtštajnera, koji pak odigrava do Teveza. Njegov šut brani Ter-Štegen, ali pada na takav način da nikako ne može da stigne do odbitka koji Alvaro Morata ugurava u gol.

Ovo je bio peti gol u poslednjih sedam nastupa u Ligi šampiona za mladog Španca. On je, takođe, tek treći igrač koji je postigao gol i protiv Reala i protiv Barselone u jednoj sezoni najeminentnijeg klupskog takmičenja na svetu.

Juventus se tada uskopistio, po prvi put je bio moćniji tim, ali... Sa Barselonom uvek ima barem jedno „ali". Lionel Mesi je napravio onaj svoj karakteristični dijagonalni dribling, a onda odapeo prema golu. Bufon je zaustavio inicijalnu opasnost, ali je Suarez natrčao i postigao gol.

Moglo je sve da bude gotovo koji minut kasnije, kada je Nejmar bio precizan nakon udarca glavom. Međutim, ispostavilo se da to uopšte nije bio udarac glavom, odnosno da je mladi Brazilac loptu na kraju zahvatio rukom.

Ćavi je potom ušao na teren, zamenio je Inijestu, i tako je postao fudbaler sa najviše nastupa u Ligi šampiona (151). Usledilo je, kako to bično biva, još izmena u finišu. Ljorente je zamenio Moratu. Alegrijev rezon u ovom slučaju ne treba previše objašnjavati. Umesto povređenog Evre, jedinog fudbalera nakon Klarensa Sedorfa koji je igrao tri finala Lige šampiona sa isto toliko ekipa, na teren je ušao devetnaestogodišnji Kingsli Koman.

Luis Enrike je napravio svoju klasičnu promenu. Matje je zamenio Rakitića. Francuz je otišao u zadnju liniju, dok je Havijer Maskerano postao deo veznog reda. I, na kraju ove povorke, Pedro je menjao mesta sa Suarezom.

U onim poslednjim sekundama, kada je utakmica neumitno postala mešavina mahnite jurnjave i još mahnitije gestikulacije igrača oba tima, Barselona je postigla još jedan pogodak. Nejmar je završio jednu kontru koja je imala primese neke akcije sa velikog odmora u osnovnoj školi. Skoro svi igrači Juventusa su bili u komšiliku Barsinog kaznenog prostora, što je Brazilcu dalo nestvarno mnogo prostora da završi kontru. To je bio 122(!) gol koji je ove sezone delo nekog od južnoameričkog frontalnog trojca Barselone.

Barselona je postala prvak Evrope i, osim jedino možda u belom delu Madrida, niko ne može da ospori zasluženost tog statusa. Na putu ka trofeju, fudbaleri Barselone su izbacili prvake Engleske, Francuske, Nemačke i Italije. Nijedna ekipa, naravno, nije uradila tako nešto ranije.