Šta je sve uticalo na poraze Srbije od Turske

Srbija će u naredni kvalifikacioni prozor ući sa druge ili treće pozicije, nakon drugog poraza od Turske u "dvomeču" koji je u velikoj meri odlučen iskustvom i uigranošću rivala.

Selektor Turske Ergin Ataman mogao je da računa na čak osmoricu košarkaša koji su nastupali na prethodnom Evrobasketu, što se ispostavilo kao ključna prednost.

Za razliku od toga, u timu Srbije su od 12 igrača koji su branili boje nacionalnog tima na prošlom Evropskom prvenstvu, u ova dva meča nastupila samo dvojica.

Turci znatno uigraniji

Ataman je vodio ekipu koja se dobro poznaje, gde svi imaju jasno definisane uloge, i čija saradnja na terenu deluje prirodno i tečno.

Dodatnu prednost predstavlja činjenica da većina njegovih reprezentativaca nastupa za ekipe poput Fenerbahčea, Anadolu Efesa i Bešiktaša, što olakšava komunikaciju Saveza sa klubovima i organizaciju okupljanja.

Srbija je, sa druge strane, imala igrače iz šest različitih država i osam klubova. Sedmorica košarkaša prvi put su delila parket u reprezentativnom dresu, dok su se pojedini u nacionalni tim vratili posle višegodišnje pauze.

Miljenović i Tanasković debitovali su za seniorsku selekciju, što dodatno govori o stepenu eksperimentisanja u ovom ciklusu.

Rat Fibe i Evrolige

Pozadinu kadrovskih problema predstavlja dugogodišnji sukob između Fibe i Evrolige. Od 2000. godine, kada su se najveći evropski klubovi odvojili od Fibinog sistema i formirali Evroligu, evropska košarka funkcioniše u dve paralelne strukture.

Fiba je 2017. godine uvela kvalifikacione prozore tokom klupske sezone, dok Evroliga u tim terminima ne prekida takmičenje.

Da bi se napravio dogovor između dve organizacije potrebno je da se napravi najmanje tronedeljna pauza od igranja najelitnijeg evropskog klupskog takmičenja u kojem bi igrači dobili odrešene ruke da se pridruže nacionalnim selekcijama ili to vreme iskoriste za odmor.

Umesto toga. posledica konflikta je da brojni igrači ne mogu da se odazovu nacionalnom timu, a povećan broj utakmica dodatno opterećuje kalendar i utiče na fizičku i psihičku svežinu košarkaša.

Iako su tenzije između dve strane poslednjih godina ublažene, dogovor oko jedinstvenog kalendara nije postignut.

Zgusnut raspored, potreba za odmorom i klupske politike uticali su na odziv reprezentativaca Dušanu Alimpijeviću, a posredno i na ishod ovog "dvomeča“.

Nedovoljno uigran igrački kadar

Selektor Srbije bio je primoran da u oba susreta eksperimentiše.

Većina igrača koji su nastupili protiv Turske rođena je 1994. i 1995. godine, dok su najmlađi u sastavu bili dvadesetogodišnji Bogoljub Marković i dvadesetčetvorogodišnji Stefan Miljenović. Bez njih, prosek godina tima iznosio bi 31.

Iako zaslužuju pohvale za odziv i zalaganje, jasno je da maksimum ovog sastava nije bio dovoljan za bolji rezultat.

Možda je selektor mogao da pribegne i drugoj metodi, da se umesto iskusnih igrača osloni na one koji su mladi, ali su već igrali zajedno.

U poslednje tri godine mlađe selekcije su osvojile nekoliko medalja, a iz tih sastava neki sada imaju zapažene uloge u regionalnoj ligi.

Asim Đulović, Bogoljub Marković i Savo Drezgić zajedno igraju u Megi, dok Pavle Nikolić u dresu Borca iz Čačka pruža izuzetne partije u ABA ligi.

Ako ništa, stekli bi veliko iskustvo koje bi im dosta značilo u narednim godinama.

Ukoliko Srbija želi plasman na predstojeće prvenstvo u Kataru, biće neophodno da u narednim prozorima na raspolaganju ima igrače evroligaškog kalibra.