Najbolji igrač protiv najboljeg tima – Kako Denver može da izbaci Oklahomu

Oklahoma Siti tanderi završili su regularni deo NBA sezone sa impresivnih 68 pobeda i rekordnom koš razlikom, što ih svrstava među najdominantnije timove od početka 21. veka.

Mlada, duboka i disciplinovana ekipa predvođena Šejom Gildžosem-Aleksanderom ušla je u plej-of kao prvi nosilac u konferenciji i verovatno glavni favorit za titulu.

To su i potvrdili na samom startu postsezone "metlanjem" Orlanda 4:0 u seriji.

Nasuprot njima stoje Denver nagetsi -šampioni iz 2023. godine i tim sa najboljim igračem na svetu, ali velikim brojem mana očiglednih i prosečnim gledaocima.

Nikola Jokić je temelj i stubovi ekipe, ali je krov pun rupa koje se teško krpe i pojavljuju svaki put na novim mestima. Klupa je plitka, a defanzivne slabosti sve uočljivije.

Ako Denver želi da pobedi Oklahomu, moraće da igra gotovo savršeno.

Zašto je Oklahoma favorit

Prednost Oklahome ne leži samo u igračkom kadru, već i u sistemu. Njihova sposobnost da rotiraju košarkaše na parketu bez gubitka ritma čini ih gotovo jedinstvenim timom u ligi.

Defanzivno, Tanderi su verovatno najopremljeniji tim kada je reč o čuvanju igrača poput Jokića. Čet Holmgren donosi visinu i pokretljivost koje su potrebne za zaštitu obruča. Ajzeja Hartenštajn dodaje snagu, skok i osećaj za prekidanje paralelnih dodavanja sa krila na krilo i pod koš.

Na krilnim pozicijama, Lugenc Dort, Džejlen Vilijams i Kejson Volas iscrpljuju rivale konstantnim flasterima i aktivnim rukama, dok je Aleks Karuzo uz Erona Viginsa sposoban da brani obe bekovske pozicije.

Oklahoma se posebno dobro brani protiv timova koji zavise od kretanja lopte i igrača, što je srž Denverovog sistema. Neprestane kretnje bez realizacije iscrpne su u napadu i donose manjak angažmana u odbrani. 

Uz to, tim iz Kolorada nema elitnog defanzivca na krilnim pozicijama koji bi mogao da parira Gildžos-Aleksanderu tokom preuzimanja na kojima će domaćin insistirati pogotovo u ranoj fazi napada.

Ako se taj problem ne reši makar delimično, Tanderi će iz poseda u posed imati prednost u ofanzivi.

Šta Denver mora da uradi da prođe Oklahomu

Uprkos svemu što ide u prilog Oklahomi, Denver ima Nikolu Jokića, pa to menja sve. Naravno, čak ni najbolji igrač na svetu ne može sam. Ako Nagetsi žele da se nose sa najdubljim i najorganizovanijim timom u ligi, moraće da im se poklope kockice.

Jokić mora da dominira

To ne znači samo 30 i više poena po meču. Moraće da kontroliše tempo, razigrava saigrače, na minimum smanji broj izgubljenih lopti.

Njegova partija 10. marta protiv Tandera, kada je ubacio 35 poena uz šut iz igre 15/20 i osam asistencija, pokazala je stazu kojom će Denver morati da pođe već večeras. 

Jokić će imati veliku fizičku potrošnju u napadu jer će mu se često čistiti prostor da leđima igra protiv dosta slabijeg Holmgrena. Sa Hartenštajnom to neće uvek biti slučaj jer ukoliko se na vreme dobro postavi nogama gotovo ga je nemoguće pomeriti.

Mari treba da bude na Ol-star nivou

Ako Dort uspe da u ranoj fazi meča spreči Marija da poentira, Denver gubi drugu najvažniju napadačku opciju.

Ključ da se to spreči može da bude u korišćenju višestrukih blokova, uručivanjima s Jokićem i konstantnom kretanju bez lopte.

Mari je takođe jedini bek Denvera koji može da stvori poene u izolaciji pod pritiskom i zato će biti potrebno da kanadski košarkaš utakmicu otvori vezanim poenima.

Denver mora da kontroliše tempo i da smiri igru, bar u gostima

Oklahoma najviše voli da koristi haos na terenu, otvorene kontrea i tranziciju gde u ritmu često prave velike serije u kratkom vremenskom intervalu kojima zatvaraju utakmicu, pogotovo u trećoj četvrtini, odmah po izlasku sa poluvremena.

Denver koji takođe voli tranziciju, pogotovo u gostima, moraće da pristupi strpljivije i sa pozicionim napadima. Manje poseda znači manje šansi da Tanderi uđu u ritam.

Ofanzivni skok i igra sa dosta fizičkog kontakta

Ukoliko Jokić i Gordon uspeju da iznude dodatne posede kroz skok u napadu, to će otežati Oklahomi da održi disciplinu u odbrani.

Neće biti veliko čudo da Deandre Džordan dobije priliku da podeli veći broj minuta sa najboljim igračem sveta na parketu.

Denver će morati da spreči Oklahomu da trči kontre za šta će biti potrebni fizički kontakti od ubacivanja lopte u igru Tandera.

Napadati Šeja što više 

Gildžos-Aleksander nije slab defanzivac, ali ako se podjednako iscrpljuje na oba kraja terena, to može uticati na njegov napadački učinak.

Kanađanina treba primorati da se aktivno uključi u defanzivu, igrati izolacije na njemu, da trči iza i kroz blokove.

Uz umor koji bi uticao na igru u napadu, to ga može uvesti i u problem sa ličnim greškama.

Epizodni igrači moraju da glume za Oskara

Jokić će pronalaziti saigrače na otvorenim šutevima i tačdaun pasovima, ali oni treba da pogađaju. Ključno pitanje je: hoće li Majkl Porter Džunior,  i Aron Gordon pogađati kada bude najpotrebnije? Ako njihovi šutevi ne ulaze, odbrana Oklahome će se zatvoriti i fokusirati isključivo na Jokića.

Najbolji igrač protiv najboljeg tima

Na papiru, Oklahoma ima dubinu, bolju defanzivu, mlađi roster i sposobnost kontrolisanja ritma.

Denver ima Nikolu Jokića i dokle god je on na terenu, Nagetsu imaju šansu, bar na papiru.

Utakmica 11. marta koju su Nagetsi dobili 140:127 pokazala je da postoji scenario u kojem Jokić i Mari mogu da kontrolišu utakmicu.

Jokić je postigao 35 poena uz 18 skokova, Mari je pratio sa 34 i šest asistencija. Tim je imao visokih 56 odsto pogođenih šuteva za tri poena.

Jedan genijalan igrač jednom ili dva puta može da parira čitavom kolektivu. Za četiri pobede, potrebno je da ga prati bar još neko od saigrača. Zašto ne bi kao protiv Klipersa u utakmici sedam to bio čitav tim?