NBA posrće i ljulja se kao mala lađa na uzburkanom okeanu

NBA liga u julu prodala je prava prenosa kompaniji "Volt Dizni", koja je vlasnik televizijskih kanala I-Es-Pi-Ena i Ej-Bi-Sija.

Rekordni jedanaestogodišnji ugovor stvar je prestiža i teži neverovatnih 76 milijardi dolara, iako se broj gledalaca iz godine u godinu smanjuje.

Skup različitih faktora u poslednjoj deceniji ili malo više, doneli su pad popularnosti najpoznatijoj košarkaškoj ligi na svetu koja je dugo bila jedan od simbola "američkog sna", ali i meke moći Sjedinjenih Država.

NBA liga već neko vreme kuburi sa gledanošću, dok se kvalitet košarke tokom regularnog dela sezone "ljulja kao mala lađa na uzburkanom okeanu", a organizacija posrće zbog potencijalnog razjedinjenja sa pop-kulturom.

Manjak gledanosti hara i razjeda "privređavanje"

Sve veći problem je pad gledanosti ne samo regularnog dela sezone, već i plej-ofa, a pogotovo finalne serije, koja je važila za jedan od najuzbudljivijih sportskih događaja u svetu.

Ako se NBA finala zahvaćena pandemijom koronavirusa izuzmu, prethodnu borbu za trofej "Leri O'Brajen" između Bostona i Dalasa gledalo je svega 11,35 miliona ljudi u proseku po utakmici. 

Ovo je najmanji broj još od 2007. godine i serije u kojoj su se sastali San Antonio sparsi i Klivlend kavalirsi, koju je tada u proseku gledalo nešto više od 9.200.000 ljudi.

Još jedno finale koje nije bilo praćeno odigrano je 2003. godine, kada su akteri ponovo bili Sparsi, ali im je tada rival bila ekipa Nju Džerzi netsa. Mečeve je u proseku gledalo svega 9,86 miliona ljudi.

Razloge za problem manje gledanosti treba tražiti kako u padu kvaliteta košarke tako i u zainteresovanosti za gledanje televizije.

Gledanost NBA utakmica se u odnosu na početak dvehiljaditih prepolovila, dok televizija takođe ima ozbiljan problem.

U odnosu na pre deset godina i 112 miliona gledalaca u proseku u udarnom terminu (svaki treći stanovnik u Americi gledao je TV) došlo se na 63 prethodne godine (svaki peti).

*Donji grafikon prikazuje prosečnu gledanost po meču, a gornji gledanost televizije u udarnom terminu.

Amerika već neko vreme kuburi sa proizvodnjom superzvezde 

Generacija američkih košarkaša koja je više od decenije važila kao bastion talenta i dominacije domaćih igrača sprema se za mirovinu.

Lebrona Džejmsa, Kevina Durenta, Stefa Karija i Entonija Dejvisa zamenili su inostrani igrači.

Nikola Jokić, Luka Dončić, Janis Adetokumbo i Džoel Embid najbolji su košarkaši u ligi i jedini prikladni da ponesu zvanje superzvezde.

MVP titule u poslednjih šest godina podelili su upravo Jokić, Embid i Adetokumbo, dok je Dončić bio raner-ap.

Ligi nedostaje domaće ime koje će se ponovo uzdići i uzeti prestižno zvanje najboljeg košarkaša na svetu, a čini se da to još bar nekoliko godina neće biti slučaj.

Džejson Tejtum, Džejlen Braun i Devin Buker mada su izvanredni košarkaši, nisu na nivou pomenutih.

Pred Entonijem Edvardsom, Trejom Jangom, Zajonom Vilijamsom i Tajrisom Halibertonom je vreme, ali nijedan od njih trenutno nema specifičnost koja bi ga odvojila od ostatka lige.

Kvalitet košarke sve više posrće zbog nedostatka naboja i "ukalupljenosti" igrača 

NBA sezona traje osam meseci, igraju se 82 utakmice u regularnom delu, plus dodatni mečevi u plej-ofu, a to stvara zasićenost, i psihofizički napor za košarkaše, čija su sveobuhvatna zalaganja na parketu dodatno smanjena.

Uzbudljivost takmičenja poremećena je dodatno jer se sve češće viđa "tankovanje" timova koji namerno gube da bi ostvarili što bolju poziciju na predstojećem draftu, a to može da traje nekoliko godina.

Ovaj problem tokom regularnog dela sezone, NBA pokušava da reši Sredsezonskim turnirom, projektom koji je namenjen da podigne takmičarski nivo košarke, a samim tim podigne zainteresovanost i kod gledalaca i kod igrača.

Liga se okreće i marketinškim trikovima kao što je posvećivanje velike pažnje nepotizmu u ligi. Draftovanje Bronija Džejmsa, Lebronovog sina u ekipu Lejkersa, jedan je od privremenih pokušaja prikupljanja pažnje dok se ne pronađe dugoročnije rešenje.

Treba naglasiti da je Bronijev kvalitet daleko od nivoa NBA lige.

Takođe, jedan od problema nedostatka američke superzvezde a samim tim i pada kvaliteta košarke je "ukalupljenost" košarkaša koje je sa sobom donela evolucija igre.

Naime, tokom osamdesetih i devedesetih igrala se košarka sa više kontakta jer se težilo sigurnim pogocima u obruču i sa poludistance.

Kako je vreme odmicalo, košarka je evoluirala najviše boljom kontrolom lopte i šutiranjem sa veće distance. Ovo se između ostalog svidelo i publici – igrači koji su bili konstantni u pogađanju trojki izdvajali su se iz grupe i donosili nešto što nije viđano.

Tada su to bili Redži Miler, Glen Rajs, Dejl Elis, Tim Hardavej, potom Peđa Stojaković, Čonsi Bilaps, Rej Alen...

Ovo je postepeno smanjivalo kontakt igru, a samim tim i kriterijum za suđenje prekršaja i pomoglo igračima da postanu sve teži za čuvanje unapređujući svoje tehničke i šuterske sposobnosti.

Ovaj trend doneo je Stefa Karija, Džejmsa Hardena i Demjana Lilarda koji su pored pogađanja trojki i kontrole lopte majstori i za iznuđivanje prekršaja.

Po uzoru na njih kreiraju se novi košarkaši, bez obzira na kojoj poziciji igraju. Regularni deo sezone NBA lige naklonjen je baš njima, kvalitetnim igračima koji žele da kroz postizanje poena steknu reputaciju, bez obzira na učinak ekipe.

Današnji regularni deo sezone svodi se na brzo okončanje napada što, bez obzira na to da li je završen trojkom sa deset metara ili zakucavanjem preko čoveka, ne donosi ništa što ne može da se vidi i na svakoj prosečnoj utakmici.

Luka Dončić i Nikola Jokić pored svojih poenterskih sposobnosti u ligu su doneli pregled igre i evropski mentalitet kojim su uticali na promenu filozofije u svojim timovima, a samim tim i stavku koja ih izdvaja od gore pomenutih igrača.

Dodavanja koja izvode Jokić i Dončić uz organizovane napade, postaju zanimljiviji publici jer su sada to potezi koji se retko viđaju.

Ne cveta cveće ni u "pop-kulturološko" preduzeće

Pop-kultura kroz kinematografiju i muziku imala je veliki udeo na očuvanju NBA statusa u poslednjim decenijama. 

Reperi su zahvaljujući svojoj popularnosti, bili dobra marketing platforma za NBA kao organizaciju, dok su pojavljivanjima na utakmicama i referencama u svojim tekstovima uspevali da svojoj muzici privole i navijače pojedinih timova koje su "predstavljali".

I holivudska filmska industrija dugo je uspevala da prihoduje zahvaljujući ligi, ali i obratno. Pojavljivanja poznatih glumaca u ulogama košarkaša i igrača u filmovima sjedinjavale su baze fanova sedme umetnosti i sporta pod obručima.

Simbiotski odnos pop-kulture i NBA lige trajao je više od tri decenije, ali mu se po trenutnim trendovima polako nazire kraj.

Kinematografija i NBA

Spajk Li i Ron Šelton, i sami veliki ljubitelji košarke režirali su košarkaški tematske filmove koji su ostavila kulturni značaj kako na platnu tako i u sportu.

U ovom periodu snimani su filmovi poput: "He Got Game", "Space Jam", "White Men Can't Jump", "Eddie", i "Forget Paris".

Ni dvehiljadite nisu ostale bez svojih košarkaških ostvarenja: "Like Mike", "Rebound", "Coach Carter", "Semi pro", "Like Mike 2" i "Ball dont lie" imali su veliku ulogu u stvaranju veze koja je držala pop-kulturu i NBA ligu zajedno, a delovala je simbiotski.

NBA se pojavljivala čak i u romantičnim komedijama "Love and basketball", ali i "How to Lose a Guy in 10 Days" ciljajući nežniji pol. Ovo je i kod njih popularizovalo sport pod obručima – poznate ženske ličnosti češće su viđane na mečevima, dok se naredne godine broj dama na utakmicama Niksa povećao za 29 odsto, dok je porast bio vidljiv i u ostalim timovima.

I decenija za nama imala je filmove sa NBA zvezdama. "Thunderstruck" i "Uncle Drew" imali su pozamašnu popularnost, ali je u poslednjih nekoliko godina ovaj trend opao jer je jedini vredan pomena film Adama Sandlera "Hustle" snimljen 2022. godine.

Rep muzika i NBA liga do sada su išle zajedno

Košarka i rep muzika uvek su išli zajedeno i međusobno su se promovisali, a između umetnika i košarkaša stvarana je duboka konekcija.

Za ekspanziju rep muzike devedesetih godina i njen vrh popularnosti početkom dvehiljaditih delimično je zaslužna i NBA liga.

Veliki broj referenci takmičenja i igrača u pesmama doveli su da se čak i košarkaši oprobaju u ulogama repera, snimajući i albume.

Devedesetih i početkom dvehiljaditih to su bili Alen Ajverson, Šakil O'Nil, Kobi Brajant, dok je Kris Veber nekoliko pesama napisao za Nasa, kog smatraju jednim od najboljih rep muzičara svih vremena.

O ligi i igračima u poslednjoj deceniji pevali su najveći ovog žanra: Ajs Kjub, Notorijus Bi-Aj-Dži, Nas, Eminem, Džej Zi, Kanje Vest, Kendrik Lamar, Džej Kol, Drejk, ali i mnogi drugi.

Upravo njihove pesme sa referencama, posećivanje utakmica i druženje sa igračima doneli su i takmičenju i njima povećanje popularnosti razmenom publike.

Da se ne živi u dvehiljaditim govori da su Iman Šampert i Demjan Lilard jedini igrači koji su ostavili zavidniji muzički trag u bliskoj prošlosti.

Smanjenjem popularnosti rep muzike, umanjen je i broj NBA pominjanja u toj vrsti muzike, što je dodatno uticalo na praćenje takmičenja i njegovu globalnost.

"Vreme je reorganizacije, transformacije i sistematizacije" – pažnja i NFL liga

Iako postoji ogroman jaz u znanju kada je u pitanju merenje raspona pažnje tokom vremena, posebno kod onih u peridu koji prethodi tinejdžerskom dobu i adolescenata, rad doktorke Glorije Marks, autorke knjige Raspon pažnje (Attention Span, 2023) nudi izvestan uvid.

Istraživanje dr Marks pokazuje da se u proseku dužina vremena zadržavanja ljudi na jednom ekranu računara pre nego što pređu na drugi smanjila sa 2,5 minuta na 47 sekundi u poslednje dve decenije.

Isto se dešava i sa četvrtinama u NBA ligi koje traju 12 minuta, a između prekida ili tajm-auta može da ih bude i šest minuta aktivne igre što nije vreme koje je svako spreman da izdvoji na posmatranje utakmice, pogotovo u eri društvenih mreža i dejting aplikacija.

Aktivna igra u američkom fudbalu traje par minuta posle čega se ekipe postavljaju i pripremaju nekoliko minuta što gledaocu ostavlja i vreme da prelista nekoliko strana na Tik-toku i Instagramu, ali i da na Tinderu pronađe novu romansu ili partnera.

Globalni fenomen Sviftizacije, velike popularnosti Tejlor Svift zbog veze sa igračem Kanzas siti čifsa Travisom Kelsijem povećao je praćenost američkog fudbala u svetu.

NFL je u ekspanziji i zbog činjenice da sezona kraće traje, a mečevi se igraju uglavnom nedeljom sa manjim izuzetkom mečeva koji se igraju četvrtkom i ponedeljkom.

Ova organizacija počela je i globalno da se širi sa organizovanjem mečeva u Evropi i Južnoj Americi.