Novi kolačić iz Pariza, status kvo u Berlinu i novo poglavlje pred Bajernom

Pariz - novi kolačić

Osam godina nakon što je osnovan i tri godine nakon što je ušao u prvu francusku ligu, Pariz je ispunio misiju svojih osnivača i Evroligu doveo u prestonicu Francuske, pa će u novoj sezoni biti jedini "novi kolačić".

Odavno čelnici Evrolige, kako bivši tako i sadašnji, ističu da je Francuska jedno od primarnih tržišta za najkvalitetnije evropsko takmičenje, ali Parižanima niko ništa nije poklonio. Ili skoro ništa.

Na "lepe oči" su 2022. dobili pozivnicu za učešće u Evrokupu iako su sezonu ranije bili tek 15. na tabeli francuskog šampionata, ali su vratili kredit i već u svojoj drugoj evropskoj kampanji osvojili Evrokup i zaradili ulaznicu za Evroligu.

Pomalo neočekivano, debitant će se evropskoj košarkaškoj eliti predstaviti sa debitantom na klupi. Finac Tomas Isalo, zvanično najbolji trener minule sezone Evrokupa, koji je u nemačkom Bonu i Parizu dokazao talenat, prihvatio je ponudu iz NBA lige i postao asistent u stručnom štabu Memfisa, dok će preko Atlantika u drugom smeru Tijago Spliter, novi strateg Parižana.

Legendarni Brazilac i NBA šampion iz 2014. godine bio je fantastičan centar sa obe strane okeana, ali u kratkoj trenerskoj karijeri nikada nije samostalno vodio ekipu. Staž je sakupljao kao pomoćni trener zadužen za razvoj igrača u Bruklinu i Hjustonu, a sličnu ulogu namenio mu je i selektor Aco Petrović u reprezentaciji Brazila.

Za razliku od trenera, Pariz je zadržao okosnicu šampionskog tima, na čelu sa liderom i najboljim igračem Ti-Džej Šortsom. Amerikanac sa makedonskim pasošem postizao je u proseku 18 poena i delio 7,3 asistencije po meču, što je statistika koja mu je donela priznanje najkorisnijeg igrača Evrokupa. Godinu dana ranije Šorts je dominirao i u Fibinoj Ligi šampiona, koju je u dresu nemačkog Bona takođe osvojio, i tada pod vođstvom Tomasa Isaloa.

Svakako nikome u Evroligi neće ulivati strah u kosti, ali Finac je u Parizu ostavio uigran i naštimovan tim sa bazom igrača koji se već dugo poznaju. Kada je iz Bona prelazio u Francusku, sa sobom je, uz Šortsa, poveo još petoricu igrača - Amerikance Tajsona Vorda i Kolina Malkolma, Mihaela Kesensa i Leona Kracera, dvojicu nemačkih centara, i Čileanac Sebastijana Ereru.

Svi će oni u dresu Pariza prvi put iskusiti čari Evrolige, baš kao i izuzetno talentovani francuski bek alžirskog porekla Nadir Hifi, Finac Mikael Jantunen, nekadašnji košarkaš Partizana Bandža Si i mladi francuski centar Enco Šarvin.

Bar malo neophodnog evroligaškog iskustva pronašli su Parižani tokom leta na tržištu. Doveli su centra Žalgirisa Kevarijusa Hejza, koji je već igrao u Francuskoj za Kantu i Asvel, i dvojicu bekova - Jakubu Outaru iz Monaka i reprezentativca Nemačke Maodoa Loa, koji je u najkvalitetnijem evropskom takmičenju igrao za Bamberg, Bajern, Albu i milansku Olimpiju minule sezone.

Iz italijanskog Trenta u Pariz je stigao američki centar Dalton Homs, koji takođe ima evroligaški staž u dresu Baskonije, dok je akvizicija sa lokalne košarkaške pijace Leopold Kavalijer, doskorašnji igrač Strazbura.

Asvel - večiti beg sa dna

U poslednjih pet godina, koliko je redovan učesnik Evrolige, Asvel nikada nije stigao dalje od 14. mesta na tabeli. Kako vreme prolazi, rezultati su sve slabiji, pa je prethodne tri sezone završio na samom dnu ili poziciju iznad.

Iza večitog fenjeraša je još jedna turbulentna i neuspešna evropska pustolovina tokom koje je promenio tri trenera, ali i leto koje ne nagoveštava da su ambicije većinskog vlasnika Tonija Parkera i saradnika postale veće od pukog bivstvovanja u evropskoj košarkaškoj eliti.

Posle deset godina provedenih u Vilerbanu, što kao asistent, što kao prvi trener, Ti-Džej Parkeru je krajem oktobra rođeni brat uručio otkaz, nakon što je Asvel sezonu u Evroligi otvorio sa četiri poraza. Na sva zvona i uz mnogo euforije, kao i sve u šta se umeša harizmatični Italijan, nasledio ga je Đanmarko Poceko.

Energični Poceko je uspeo da pokrene obeshrabrenu ekipu i zabeleži dve pobede u prve četiri utakmice po dobijanju novog posla, ali je usledila serija od deset poraza u Evroligi i razlaz posle samo dva meseca saradnje, uz nimalo srdačne pozdrave.

Za trećeg trenera Asvela u istoj sezoni imenovan je Pjer Pupe, nekadašnji francuski košarkaš i talentovani stručnjak, svojevremeno pomoćnik Ti-Džej Parkera. Bez vremena za velike promene i prostora za rapidan napredak, Pupe se pokazao kao prijatno iznenađenje.

Već na svom trenerskom debiju pobedio je Crvenu zvezdu i do kraja evroligaške sezone upisao više trijumfa nego dvojica prethodnika zajedno, što je, ako ništa drugo, bilo dovoljno za beg sa samog dna tabele, ali i ukazanu šansu da renovira tim po svojoj volji i vodi ga u novoj sezoni.

Čistka je odavno počela. Još u novembru se Asvel razišao sa Frenkom Džeksonom, dok su početkom godine otpisani centar Džon Egbunu i nekadašnji plejmejker Partizana Boris Dalo, koji se tokom kratke epizode u Vilerbanu nije pomerio dalje od kraja klupe.

Letnji raspust uslovio je nove rastanke. Nekadašnji član beogradske Mege Timoti Luvavu, najefikasniji igrač Asvela sa 13 poena po utakmici minule sezone, otišao je u Baskoniju. Put Španije je pošao i gorostasni centar Jusufa Fol, pošto je nakon tri godine u predgrađu Liona zadužio dres Barselone. Majk Skot se vratio tamo odakle je i došao - u Portoriko, dok je talentovani Izraelac Noam Jakov poslat na pozajmicu u Hapoel iz Tel Aviva.

Bez oružja za lov na krupne evropske zverke i bombastična pojačanja, Asvel je morao temeljno da prevrne robu na letnjoj košarkaškoj pijaci i usudi se da rizikuje, pre svega biralući igrače kojima je Evroliga velika nepoznanica.

Na lokalnom tržištu pronađena su dvojica interesantnih Francuza - visoki centar Nil Sako, dojučerašnji košarkaš Šolea, i dvadesetogodišnji krilni centar Melvin Ažinsa, mladi reprezentativac Francuske koji je prethodne dve sezone proveo u Sent Kventinu. Na ovogodišnjem NBA draftu birali su ga Njujork niksi kao 51. pika i odmah trejdovali u Dalas.

Šta ga čeka kada odluči da se otisne preko Atlantika čuće Ažinsa iz prve ruke od novih saigrača - Šakil Harison i Admirala Šofilda, dvojice Amerikanaca koji će prvi put upoznati evropsku košarku.

Harison je kombo bek i nekadašnji student Univerzitetea Tulsa. Ušunjao se u NBA ligu iako 2016. nije izabran na draftu. Promenio je veliki broj timova i sakupio ravno 200 nastupa u najjačoj ligi sveta. Iskusio je i plej-of utakmice u dresu Denvera i Lejkersa, ali je poslednjih godina sve češće i sve duže morao da se zadovolji Razvojnom ligom, gde je 2022. i 2024. proglašen za najboljeg defanzivca.

Slična epizodna uloga u NBA karavanu bila je krajnji domet i nešto mlađeg i manje iskusnog Šofilda. Studirao je na Univerzitetu Tenesi u Noksvilu, koji je pohađao i Kevin Panter. Birala ga je na draftu 2019. franšiza iz Filadelfije, ali je debitovao u dresu Vašington vizardsa. Dugo je lutao Razvojnom ligom, a onda tri sezone sastavio u Orlandu. Tokom prve dve je provodio po 12 minuta na parketu, u trećoj ni puna četiri.

Verovatno najveće pojačanje dobio je Asvel povratkom svog deteta Tea Maledona. Osvajač srebra sa reprezentacijom Francuske na Evrobasketu 2022. počeo je karijeru u Vilerbanu i zadržao se u domovini od 2017. do 2020. godine. Potom je nastupao u NBA ligi za Oklahomu, Šarlot i Finiks. Odigrao je 177 utakmica u Sjedinjenim Državama i prosečno postizao 7,8 poena, uz 2,8 skokova i 2,9 asistencija po meču.

Iskustvo i novu snagu u reket doneće iskusni Tarik Blek, za kojeg nema tajni u košarci na bilo kojim meridijanima. Nekadašnji igrač Hjustona, Lejkersa, Makabija, Zenita, Bahčešehira i Olimpijakosa u Evroligu se vraća posle kratke epizode u italijanskoj Ređani.

Što se starosedelaca tiče, velika stvar za Pupea je potpis na novom ugovoru Nanda de Koloa, dvostrukog osvajača Evrolige i MVP-a iz 2016. Reprezentativac Francuske je prošle sezone u Evroligi prosečno postizao 12,2 poena, uz 4,1 asistenciju po utkamici.

Još jednu sezonu u Vilerbanu, jubilarnu desetu i gotovo izvesno poslednju, odigraće i sada već živa legenda i kapiten Šarl Kaudi. I dalje će mu saigrač biti Paris Li, mada je malo falilo da završi u Monaku, kao i Edvin Džekson, Dejvid Lajti, Žofre Lovernj i Mbaje Ndiaje. Svi zajedno, najstarija su ekipa u Evroligi, sa prosekom godina preko 30.

Alba Berlin - status kvo

Pogled na prošlosezonsku tabelu Evrolige i činjenica da je Alba, uz Panatinaikos, ekipa koja je tokom leta pretrpela najmanje promena u igračkom kadru, dovoljno govore o izuzetno skromnim ambicijama u Berlinu.

Čak i na domaćem tlu "albatrosi" nisu osvojili nijedan trofej minule sezone, ali su se opredelili za kontinuitet i status kvo, počevši od klupe, na kojoj će i dalje glavni biti Izrael Gonzales. Računajući i period tokom kojeg je bio pomoćnik legendarnog sunarodnika Aita Garsije Renesesa, Špancu će predstojeća sezona biti već osma u Berlinu.

Imaće Gonzales izuzetno nezahvalan i vraški težak zadatak da makar pokuša od Albe da napravi nešto više od ekipe koja drugima (najčešće Crvenoj zvezdi) mrsi račune i sa tabele briše unapred upisane pobede, pošto je tokom leta ostao bez dvojice najvažnijih igrača i najboljih poentera iz prethodne sezone.

Odličnog američkog beka Sterlinga Brauna, kojem je Berlin bio prva evropska stanica u karijeri, odveo je Partizan, dok se kapiten Albe Johanes Timan potrudio da istakne kandidaturu za najčudniji transfer leta. Reprezentativac Nemačke i šampion sveta sa Filipina 2023. napustio je prvi put domovinu, pa će posle Bamberga, Baunaha, Ludvigsburga i šest godina provedenih u Berlinu, igrati - u Japanu.

Zapanjujuća odluka imajući u vidu da je prošle sezone bio jedan od boljih visokih igrača u Evropi. U proseku je beležio 12,7 poena, 5,2 skoka, 1,9 asistencija i 16,4 indeksna poena po utakmici. Umesto transfera u neki ambiciozniji klub na Starom kontinentu, Nemac je odlučio da se u 30. godini života otisne u Aziju. Izgleda da Japanci nisu štedeli.

"Albatrosi" su okončali dugogodišnju saradnju i sa hrvatskim centrom Krešimirom Nikićem, nekadašnjim igračem zagrebačke Cibone, koji je vrlo mlad došao u Berlin, ali je u više navrata prosleđivan na pozajmice manje poznatim nemačkim klubovima, a sada se trajno preselio u jednog španskog niželigaša.

Od starosedelaca na centarskim pozicijama u Berlinu je ostao samo gorostasni Krist Kumađe, a zamišljeno je da odlazak Timana i Nikića nadoknadi Trevion Vilijams, jedan od samo dvojice Albinih novajlija.

Nekadašnji student Univerziteta Perdju nekoliko godina je tavorio u Razvojnoj ligi, pre nego što se 2023. osmelio da dođe u Ulm, tada aktuelnog šampiona Nemačke. Ispostavilo se da nije pogrešio. Izabran je za člana idealne petorke Evrokupa, a lider po broju skokova bio je i u Bundesligi i u drugom po kvalitetu evropskom takmičenju.

Jedino pojačanje na spoljnim pozicijama biće Australijanac Vil Mekdauel-Vajt, koji može da posluži i kao plejmejker i kao bek-šuter. Momak iz Brizbejna već ima iskustvo igranja u Nemačkoj, gde je od 2017. do 2019. nosio dres Bamberga i drugoligaša Baunaha. Dobio je tada nagradu za najboljeg mladog igrača druge nemačke lige. Stigao je da upiše dva nastupa u Evroligi i tri u Fibinoj Ligi šampiona. Sem epizode u Evropi, ostatak karijere je proveo u Australiji i na Novom Zelandu, odakle i dolazi u Albu.

Preostali žuti dresovi neće menjati vlasnika. U njima će i naredne sezone igrati "zvezda u usponu" Gabrijele Proćida, Met Tomas, Mateo Spanjolo, Met Delou, Jonas Matisek, Martin Hermanson, koji se zimus posle četiri godine vratio iz Valensije, Slovenac i dete Reala Žiga Samar, Jani Vecel, Tim Šnajder, Luis Olinde, Džastin Bin i Krist Kumađe.

Bajern Minhen - reprezentacija Nemačke u malom

Košarkaška sekcija minhenskog Bajerna već godinama zavređuje veliki ugled u Evropi. Ima podršku moćnog i bogatog fudbalskog kluba, stabilan menadžment (tokom leta pojačan novim sportskim direktorom Draganom Tarlaćem) iza sebe sezonu u kojoj je osvojila duplu krunu, a sada i novu modernu arenu u Minhenu, ali nikako ne uspeva da napravi iskorak i značajan rezultat u Evroligi.

Ambiciozan projekat čiji je arhitekta trebalo da bude Pablo Laso iznenada je okončan krajem juna, pošto je španski stručnjak nakon samo jedne sezone van domovine napustio Bajern pod izgovorom "privatnih razloga" i vratio se u rodnu Vitoriju da preuzme ekipu Baskonije.

Zamena je brzo pronađena u vidu Kanađanina Gordona Herberta, doskorašnjeg selektora Nemačke koji je sa "pancerima" ostvario istorijske uspehe - osvojio je bronzu na Evropskom prvenstvu 2022, titulu šampiona sveta na Filipinima prošle godine i četvrto mesto na olimpijskom turniru u Parizu, što je najbolji plasman nemačkih košarkaša u istoriji Igara.

Logičan i ziheraški izbor Bajerna, uzimajući u obzir činjenicu da će Herbert u Minhenu sarađivati sa čak petoricom igrača koje odlično poznaje iz reprezentativnih akcija. Bavarci su zadržali Nilsa Gifaja, Nika Vajler-Beba i vrsnog šutera Andreasa Obsta, dok su u domovinu vratili Oskara da Silvu, nekadašnjeg igrača Albe koji nije ostavio dublji trag igrajući za Barselonu prethodne dve sezone, i Johanesa Fojtmana, od kojeg se očekuje da bude veliko pojačanje.

Iskusni centar i dojučerašnji igrač milanske Olimpije, sa kojom je dva puta osvojio prvenstvo Italije, potpisao je ugovor na tri sezone i vraća se nakon osam godina u Nemačku, gde je svojevremeno igrao za Jenu i Frankfurt skajlajnerse, takođe pod Herbertovom komandom.

Imao bi Bajern i šestog reprezentativca u timu da pouzdani Ajzak Bonga nakon dve sezone nije napustio Minhen i obukao dres Partizana. Kao potencijalna zamena na poziciji krila i krilnog centra doveden je još jedan domaći igrač, poreklom iz Obale Slonovače - Kevin Jebo.

Momak koji je, paralelno sa košarkom, profesionalno igrao i basket 3x3 prošao je kroz brojne nemačke klubove u različitim rangovima takmičenja, a u Minhen stiže iz Kemnica. Bio je lider tima sa krajnjeg istoka Nemačke i predvodio ga do osvajanja Fibinog Evrokupa i polufinala Bundeslige minule sezone.

Igrači čiji će se odlazak sigurno primetiti su i Silvan Fransisko, Leandro Bolmaro i naročito Serž Ibaka, najbolji strelac i najbolji skakač Bavaraca tokom evroligaške kampanje. Nekadašnja NBA zvezda obući će drugi put u karijeri dres Real Madrida, u kojem se nakratko već oprobala tokom lokauta 2011. Bolmaro je otišao u Olimpiju iz Milana, a Fransisko u Žalgiris. Gužva na klupi smanjena je rastankom sa Niklasom Vimbergom i Dinom Radončićem, a talentovani Martin Kalu pozajmljen je Braunšvajgu, gde će sticati iskustvo.

Poverenje da popuni upražnjeno mesto plejmejkera dobio je Jam Madar, koji će u Minhenu pokušati da oživi karijeru. Nakon odličnih partija u Partizanu, vrednih zvanja Evroligine "zvezde u usponu", Izraelac je prethodnu sezonu uglavnom presedeo na kraju klupe Fenerbahčea.

Poene u rukama i ubojit šut za tri poena dobiće Bajern od Šabaza Nejpira, koji je došao iz milanske Olimpije, gde se vratio krajem prošle godine nakon kratke i neuspešne epizode u Crvenoj zvezdi. Za crveno-bele je odigrao 12 utakmica u Evroligi i prosečno beležio 9,8 poena i 2,3 asistencije, dok je po povratku u grad mode stigao da upiše 16 evroligaških nastupa i poboljša statistiku na 10,9 poena i četiri asistencije po meču.

Amerikanac će u Bavarskoj imati dobro poznato društvo - saigrača iz Milana Johanesa Fojtmana i Nilsa Gifaja, kojeg poznaje još iz studentskih dana, kada su igrajući za Jukon osvojili dve šampionske titule.

Moraće Madar i Nejpir da se izbore za svoje parče kolača pored odličnog Amerikanca Karsena Edvardsa, koji se posle perioda lutanja pronašao u Bajernu. Na bekovskim pozicijama pokušaće da se nametne i talentovani Ivan Harčenkov, Bajernov učenik i mladi reprezentativac Nemačke, koji je sa nacionalnim timom ove godine osvojio zlato na Evropskom prvenstvu za igrače do 18 godina. U finalu protiv Srbije ubacio je 18 poena.

Od starosedelaca tu su i trojica centara - Elijas Haris, Devin Buker i mladi Hrvat Danko Branković, kao i neizostavni motor tima i dugogodišnji kapiten Vladimir Lučić, koji još od 2016. godine ne mrda iz Minhena i polako ali sigurno stiče zvanje žive legende i zaštitnog lica Bajerna.